Srpski književni glasnik

218 Српски Књижевни Гласник.

О изложеним неимарским радовима Г. Коруновића, кога ценимо, нећемо говорити на овом месту.

:

Г. Бора Петровић изложио је скромно, у књижари Creвановић и Поповић (Милошева, 41), двадесетак својих пастела. Он је париски ђак, по правцу између импресиониста и неоимпресиониста. Родом Босанац, он нам је донео махом пејзаже из Босне и неколико изгледа мора. Он је нежан посматрач природе, с јаком нотом сентименталности и с нешто мистицизма. Његове боје су доста монотоне, али пријатне. Он нарочито нагиње плавој и зеленој. Његови предели су виђени у мирним, уједначеним површинама, доведеним у нежан и јасан контраст ради постизања дубине. Г. Петровић није никада бруталан и баналан, он је понекад чак и врло утанчан, као у пејзажу Зима, али он није никада ни снажан. Ово последње се у осталом тешко и постиже пастелом. Г. Петровићева изложба свакако заслужује пажње и препоруке.

БРАНКО ПОПОВИЋ.

ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД.

НАШ ЗАЈАМ У ИНОСТРАНСТВУ.

Докле је у Француској већ поднесен Скупштини предлог буџета државних прихода и расхода за 1923 годину, дотле ми још немамо ни буџет за ову годину! Не треба много да се правдамо пред иностранством и да оповргавамо разне нетачне вести о нашој земљи: овај факт и сувише јасно говори да у нашим финансијама нема реда, да наш Парламенат не ради довољно брзо и да се не показује ни мало добре воље, ни у влади ни у Скупштини, да се буџет доведе у равнотежу.

У таквим приликама, министар финансија се одлучио да апелује на међународно новчано тржиште, јер је првобитна идеја о унутрашњем зајму од једне милиарде динара напуштена. Са народно-економског гледишта било би несумњиво боље да се зајам закључи у земљи, али су прилике на нашем новчаном тржишту такве да потпуно искључују ову могућност. У области трговине, индустрије и банкарства не влада обилност у новцу, и ми се изузетно налазимо у једној новчаној кризи каква је за ово доба године необична. Народна Банка била је принуђена да приступи ограничењу кредита, вероватно с обзиром на велику тражњу новца и на потребу да се створе резерве за јесењу сезону.

Светско новчано тржиште, нарочито у земљама са бољом валутом од наше, налази се у повољнијој ситуацији. У тим земљама има новаца и за извоз у иностранство, али не у нео-

<