Srpski književni glasnik

Економски Преглед. 219

граниченим износима. Њихова индустрија нема посла, велики стокови израђене робе стоје непродати, и банке, као финансиери тих индустријских предузећа, нудећи зајам нашој држави, траже у исти мах да обезбеде прођу својим индустријским производима. Отуда захтев да се већи део чистог износа зајма употреби за набавке на страни, и то првенствено из оне земље која нуди зајам.

Такви захтеви нису нови. Као што је познато, и пре рата, кад су нам нуђени зајмови из Париза, Беча и Немачке, постављан је тај услов о набавкама. Питање је само какве су те набавке. Ако се набављени материал употреби за нове инвестиције, онда значи да се употребљава продуктивно и да ће дати држави нове приходе, који ће у будућности омогућити плаћање ануитета. У том случају би требало тежити да се што мања сума добије у готову.

И у влади и у јавности, . међутим, испољава се тежња да се што већи део зајма добије у готову новцу. Ако се та тежња правда тиме што ће држава моћи слободно и независно куповати за тај новац потребни железнички и други материал онде где су цена и остали услови испоруке најповољнији, онда се тај захтев мора прихватити као врло оправдан. Али, ако тај захтев долази поглавито стога што се мора обезбедити повећа сума за исплату разних подужица на страни, за плаћање летећих дугова и за набавку динара у земљи (ради поправке валуте), онда се то не може тако лако правдати, јер онда имамо чист тип једног зајма за попуну дефицита.

Министарство Финансија нерадо даје потребна обавештења, и као да не признаје познати принцип да је јавност један од првих услова за добре финансије. Његова.дужност би била да тачно изложи колико дугујемо за разне набавке у иностранству од уједињења до данас. Ми смо покривали разне потребе државних монопола и војске и задуживали се у страној валути, а тај дуг још није плаћен. Према извештају финансијског одбора Народне Скупштине, дугујемо за те набавке свега 1,488.883 долара. То значи, по данашњем курсу, око сто милиона динара.

Затим се тврди са разних страна да Савезне Америчке Државе траже да им вратимо дуг учињен за време рата. Скоро годину дана, наша држава је добијала по пет милиона долара месечно. Тај дуг треба враћати или га бар консолидовати, и почети са отплатом и плаћањем интереса. Нама је несумњиво тешко да плаћамо ратне дугове у приликама какве су данас, кад од Немачке и осталих непријатељских држава нисмо добили скоро ништа на име одштете, и кад државни приходи не могу да подмире ни редовне расходе.

Али, 'ако при свем том морамо плаћати дугове на страни, онда има све мање изгледа да ће влада добити једну знатнију суму на слободно располагање. Тада отпада и последња