Srpski književni glasnik

220 Српски Књижевни Гласник.

нада да ће се динар поправити, као што се очекује. То очекивање и та нада чине те се све понуде за зајам радо прихватају и не цене онако савесно и строго као што би се чинило у нормалним приликама.

Карактеристично је за прилике које владају код нас да се у начелу у опште није ни покушало да оспори право једној влади да апелује на међународно новчано тржиште, кад ни после три и по године од уједињења нема један уравнотежен буџет, који би био донесен редовним путем, као што се предвиђа Уставом и законима; кад не показује ни мало реда у финансијама, кад нема смисла за штедњу и кад ни једном пореском реформом није предузела мере за порезивање свих привредних редова подједнако. На против, иде се даље, па се тражи зајам за поправку валуте по сваку цену, без дискусије о емисионом курсу и интересној стопи, докле се некада само на тим питањима ломила копља и у штампи и у Парламенту. Карактеристично је, даље, да се врло мирно и без икаква протеста прихвата предлог поверилаца да нам понова заведу контролу у Монополској Управи. Као што је познато, ми смо се ове контроле ослободили по Версајском уговору, којим је укинут т. зв. карлсбадски аранжман од 1895. Да би се повериоцима пружило довољно гарантије да ће вишак незаложених монополских прихода бити употребљен првенствено за интерес и отпбату новог доларског зајма, наша влада је прихватила предлог поверилаца да они могу имати свог представника у Монополској Управи. Тиме се, међутим. понова чини повреда наше финансијске, па по мало и политичке самосталности и независности.

Толико би се, за сада, докле детаљи нашег иностраног зајма не буду познати, могло рећи у начелу о овом зајму.

Н. СТАНАРЕВИЋ.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД.

СПОЉНА ПОЛИТИКА. — КРАЈ ЂЕНОВСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ.

После многих дискусија, интрига и напора, Ђеновска Конференција је морала да се заврши без стварних резултата. Сазвана да економски и финансијски рестаурира Европу и цео свет који је узео учешћа у рату, она се растура уневши још већу забуну у свет. Место да примири, она је распалила. Место приближења међу некадањим непријатељима, Конференција је унела међу њих већа разилажења. Она је довела до зближења између Совјетске Русије и Немачке и готово до разлаза између Велике Британије и Француске. Она је таман постигла обрнуто од онога што су њени инициатори хтели. Она је уздрмала основу европске политике: француско-енглески