Srpski književni glasnik

Политички Преглед. 221

споразум, са којим је могућно, једино могућно, очувати уговоре о миру.

Последња одлука Ђеновске Конференције, управо њеног најважнијега одбора, Политичке Комисије, садржи сагласност да се једна нарочита комисија, именована од стране Италије, Француске, Енглеске, Јапана и Белгије, састане у месецу јуну у Хагу са једном сличном комисијом руске Совјетске владе, те да претресу разлике које деле Совјетску владу од именованих држава. Обе комисије расправљаће питања о руским дуговима, приватној својини и кредитима. У року од четири месеца обе комисије имаће да нађу потребна решења о тим питањима. А за време трајања њихових седница све владе ће се обавезати да неће оружаном силом нападати једна другу и да неће правити никакву револуционарну пропаганду. У томе истоме року све ангажоване владе неће допустити да појединци закључују у Русији приватне уговоре који би се тицали својине, имања која су раније припадала страним поданицима у Русији.

Поред ове одлуке, на коју су совјестички представници у Ђенови пристали тек после претње да ће се са њима прекинути сасвим, објављена је и одлука да се на ову Хашку Конференцију позове и Америка. Само два дана после саопштења ове одлуке, Вашингтонска влада је одбила да узме учешћа у овој новој конференцији, која би била само друго издање Ђеновске Конференције. Њен министар трговине, Хувер, — наш познаник којега смо у току рата с много неумешности одбили у најтежим тренутцима, заједно са његовим предлогом да предузме исхрану наших заробљеника и народа у Србији, — објаснио је на прост и отворен начин зашто Америка одбија свако учешће у раду са Русијом. У том објашњењу су у исто време и разлози зашто и докле неће успевати сличне конференције. Бољшевици су, после царистичкога слома, уништили економски систем у Русији, они су убили продуктивност целе земље. После три године бољшевичког режима, комунизам је банкротирао и његови протагонисти морали су да уводе неке нове, блаже, комбиноване социалистичке системе. И ови покушаји нису успели; цео народ је данас у Русији у то уверен, и он зна да му је помоћ само у еволуцији а не у револуцији. Бољшевички друштвени експерименат је уништио сваку производњу, те, баш кад би јој се и дали какви кредити у готову новцу, Русија не би у замену могла да даје оно што се обично мисли. Блокада са руских пристаништа је дигнута већ две године, тамо је унесено толико ствари из Америке за производњу, и опет у току прошле године извоз из Русије није био већи од десет милиона долара, док је пре рата износио око седам стотина милиона долара. Московска влада је тврдила као да је Русија земља у којој могу наћи прођу огромне количине америчке робе и бити запослени многи