Srpski književni glasnik

Политички Преглед. 223

вини. Руски народ се може спасти данашње беде, Русија се може обновити само ако се обнова заснује на економским темељима; са њом се могу обновити везе само кроз здраве економске основе. Све друго је искључено, сем милосрђа које у осталом не може вечито трајати, а за које је дала Америка неколико стотина милиона долара.

Никаква аутентична документа нема још о раду Ђеновске Конференције, осим неких изјава у енглескоме Горњем Дому, те се не може тачно знати све што је и како је на њој рађено. Оно што је претходило у Кану и у Булоњу, оно што се постигло, показује нам да је она била рђаво припремљена. Није постигнут претходно добар. споразум између Француске и Енглеске, није добивен пристанак Америке, није јој био јасно одређен циљ, нису биле добре методе рада од почетка. Без сарадње Америке и Француске никаква конференција овога замаха није могућна; без претходнога споразума, ако је он у опште данас могућан, са Совјетском Републиком, конференције ове зрсте су осуђене. Лојд Џорџ је крив више него други, јер је његова инициатива за Ђенову. Он је због унутарњих политичких прилика и због својега личног положаја у Парламенту хитао да једну велику концепцију приведе у дело за месец дана. Он је превидео да за то треба, поред времена, још и дипломатске вештине и стрпљења, и такта. Крив је и Поенкаре, који је Ђеновску Конференцију, опет због унутрашњих француских ствари, узео са јуридистичке стране, и третирао је као какву важну и замршену парницу. Криви су, најзад, Италија, Јапан, Чешка, Шведска, који су преговарали сваки за се и једновремено с московским представницима о трговачким уговорима. Крива су и она велика петролејска удружења, која не могу још да се погоде о деоби светских извора нафте... Ђеновска Конференција се свршила оним чиме је требала почети: претходним споразумом. Хашка Комисија има за задатак да покуша оно што се у Ђенови није могло.

У Ђенови су наши делегати водили преговоре с Италијом о извршењу Рапалског Уговора. У преговоре се умешао Лојд Џорџ; он је изнео неке предлоге за решење читавога „спора“ између нас и Италије. О томе за сада имамо само извештаје наших новина, и зато ћемо о томе говорити кад влада у Народној Скупштини на питања неких народних посланика да своју реч. Новинарска саопштења тврде да је Лојд Џорџ у Ђенови био срећније руке у томе него у својим другим плановима и пословима. Видећемо; ми мислимо да између нас и Италије не постоји никакав спор, него један уговор. Интервенција Лојда Џорџа је оправдана само тако ако је он требао да отвори очи Италији, иначе не.

ИНОСТРАНИ.