Srpski književni glasnik

224 Српски Књижевни Гласник.

УНУТРАШЊА ПОЛИТИКА. — ИЗБОРНИ ЗАКОН.

Изборни закон на основу кога је изабрана Уставотворна Скупштина, претворена прелазним наређењима Устава у Законодавну, био је један закон аа ћос, створен искључиво за избор Конституанте. Према томе, да би се остварила законска основа за нове опште изборе, морао се донети нов изборни закон на основу Видовданског Устава, или бар изборни закон за Конститианту довести у склад са Уставом. До сада није учињено ни једно ни друго. И тако се још увек налазимо у парадоксном положају: и ако у парламентарном режиму, немамо правне могућности да се стави у покрет установа без које се правилно функционисање парламентарне владе не да замислити, а то је распуштање Скупштине и апел на народ.

Израда потпуно новог изборног закона није ни узимана у обзир, али је садашња Влада Г. Пашића, још у. својој декларацији којом се 29 децембра прошле године представила Скупштини, изјавила да на дневни ред скупштинског рада, као једна од првих тачака, има доћи и законски предлог о изменама у закону о избору народних посланика за Уставотворну Скупштину. Али и поред теоријске и практичне потребе да добијемо изборни закон, и поред изречне Владине изјаве, питање изборног закона није излазило из претходних радова: погађања у Влади и разговора у клубовима.

На послетку, средином месеца маја изгледало је да је питање изборног закона кренуло напред. У Влади је постигнут споразум на једном законском предлогу који, позван да измири разне, делимично супротне интересе, не представља јединство идеје, већ један с натезањем скројен компромис. Докле је изборни закон за Конституанту повлашћивао листе са малим бројем гласова, дотле је предлог на коме се Влада сада сложила, управљен против њих. Све листе чији број гласова не достиже количник, добивен деобом целокупног броја гласача који су гласали у односној изборној јединици, бројем посланика које изборна јединица бира, не узимају се у опште у рачун при подели мандата. Ова одредба унесена је на захтев радикала, чији су бирачи груписани у извесним крајевима земље, и који се због тога заузимају за заштиту већина. Да не би, с друге стране, демократи, који имају присталица у свима покрајинама, и који су према томе осетљиви за начело представништва мањина, били сувише оштећени, фаворизирање већина морало је бити ограничено. Ограничење се састоји у томе што у великим изборним окрузима, под извесним околностима, и листа која остане без количника може добити једног посланика.

На листе које, садржавајући изборни количник, учествују у подели мандата, мандати се деле по д'Онтовој методи сразмерног представништва. Са описаном. основом спојен је