Srpski književni glasnik

Оцене и Прикази. 231

беседа. Теолози ће расправљати о правоверности овакве хришћанске религије; јер Г. Велимировић не признаје слободу воље, не прима компромис науке и религије, обилује у профаним аналогијама, сав је прожет Будизмом, и нема љубави за живот и људе. Он човека баца ниже но стари Јансенисти. У фигурама, које одасвуд извиру из његовог бојадисаног стила, човек се поређује са свињом (стр. 24), са гусеницом и пауком (стр. 85). Он нема путоказа за спасење, већ наговештава пут ка уништењу презрене човекове расе. Асексуализам, нађен код Достојевског, овде, као и у Речима о Свечовеку, он шири до читаве једне теорије.

Све то: мистерија, благодет, бескрај космоса, велике мржње, слаже материал за једну високу поезију. Али поред свега тога, и поред полета који је имао у машти, и поред снаге којом је изналазио изражај, писац није доспео до ње. Ретор је био јачи од филозофа, литератор од убеђеног, мистификатор виши од мистика. Лове беседе под гором не повлаче, већ само занимају: оне немају пламена вере, јер је став прорачунат и идеје излитературисане. Оне долазе из мозга а не из душе. Оне, у овим припремним побуњеним временима, казују још једну ориентацију унутрашњег живота савременог човека, чија се савест. свуда узбуњује. Оваква ориентација, изишла из једног немирног и еруптивног темперамента, је и занимљива и књижевна.

Б. МИЉКОВИЋ.

Шарл Депере, професор университета у Лиону: Лреображаји живошињскога свеша. Превео с францускога Др. В. К. Петковић. (Издавачка књижарница Геце Кона.)

Крајњи је циљ науке о еволуцији да пронађе узроке еволуције живих бића и да утврди кроз које су све облике прошла данашња жива бића, као и она која су без потомака изумрла.

Наука је далеко од тога двогубога циља. Па и оно што се зна о томе предмету, припада махом царству хипотеза и теорија, које се својом стаменитошћу не разликује од других царстава.

Има нечега горкога у тој истини да, у колико се више утврђује до очевидности сама идеја о еволуцији живих бића, у толико нам све више измиче горња двогуба мета. Јер нове многобројне чињенице које са свих страна потврђују и утврђују еволуцију живих бића, руше, или бар колебају, теорије о узроцима и механизму преображавања живога света, кидају низове које смо били саградили и које смо сматрали природним низовима еволуције живих бића.