Srpski književni glasnik

232 Српски Књижевни Гласник.

Сама идеја о трансформизму необично је напредовала од Дарвина до данашњега дана: она је управо извојевала најпотпунију победу коју је икада извојевала једна теорија у биологији. Али се само основна идеја трансформизма издигла изнад привремених теорија и разних хипотеза. Што се пак тиче поменутога двогубога циља науке о еволуцији: зашто су се жива бића преображавала, и како су се низале те промене облика, о томе мање знамо позитивнога него што се мислило пре пола века да се о томе зна. Прошло је доба неограниченога одушевљења за Дарвинову теорију и за теорије о еволуцији у опште. Свакоме непристрасноме и обавештеноме посматраоцу јасно је да теорије 'о еволуцији нису рекле своју последњу реч, да ни једна од тих теорија не даје потпуно објашњење еволуције живога. света. Јасно је да се и на теорије о еволуцији примењује велика идеја трансформизма: и те теорије се морају преображавати! Од низова живих бића, као што је Хекелов низ који представља еволуцију од једне монере до човека, није данас ништа остало.

Прошло је доба сасвим оправданога одушевљења које је собом донела једна од највећих идеја што су се до данас појавиле у биологији. Одушевљење није више потребно, јер је идеја победила, и победа ће нам ублажити тугу што је око нас толико рушевина. Дошло је доба кад се треба са врхова сјајних теорија и хипотеза спустити на земљу и чепркати по њој, да бисмо напабирчили коју мрву истине о прошлости живога света.

О резултатима добивеним тим стрпљивим и мучним радом говори нам. књига ученога францускога палеонтолога Шарла Депереа, коју добивамо сада у одличноме преводу Г. Др. В. К. Петковића, професора геологије на Университету у Београду.

Питање о факторима еволуције, о узроцима преображавања живога света, има да реши експериментална биологија. Она има експериментално да изазива преображавања живих бића, она има да изучава утицај разних природних фактора. Међутим, буди узгред поменуто, њој недостаје један природни фактор. Тај је фактор: време. Јер трајање наших огледа не може се упоредити са трајањем геолошких доба. У неким случајевима пак, које је Дарвин знао искористити, имамо резултате врло дугога вештачкога утицаја познатих фактора: на пример, гајење и одабирање домаћих животиња.

Питање о прошлости живих бића, о њиховим претцима, о облицима кроз које су прошла жива бића у току 'своје еволуције, питање о генеалогији данашњих организама, и угашених, изумрлих родова, то питање има да реши палеоншологија.

Прошлост живих бића сачувана је у земљи, у гробовима њиховим. У разним слојевима коре наше земље налазимо окамењене остатке живих бића, животиња и биљака, које су