Srpski književni glasnik

Белешке. 233

живеле пре много хиљада и милиона година. Прошлост живога света није избрисана без трага. Сва та прошлост је жива, тако рећи, у дубинама слојева наше земље. Земља чува ту скупоцену архиву хиљадама векова; очекивала је да еволуцијом човек дође до тога ступња умнога развића да би из тих гробних остатака могао изучавати своју прошлост.

Књига Шарла Депереа излаже нам тековине палеонтологије у питању еволуције животињскога света. Као што сам писац примећује, читалац је можда разочаран да се не зна више о томе како су се низали облици живих бића, у коме су сродству разни познати облици, и т. д. Али у накнаду зато читалац ће дознати: шта се позитивнога зна а шта припада хипотезама у питању прошлости и сродства живих бића. О некој дугој генеалогији као што је поменута Хекелова, нема ни говора; али ће читалац наћи више дражи у много краћим низовима чији чланови сиварно припадају једној породици.

У кратко речено, Депереова књига је преглед онога шшо се зна о еволуцији живих бића. Читалац ће видети да смо далеко од тога да знамо за своје и мало удаљеније претке, али ће видети да је наука похватала разне драгоцене законе који владају еволуцијом.

Писац је наменио српскоме преводу своје књиге један врло леп предговор, пун симпатија према нашој земљи. Г. Др. Бранислав Петронијевић написао је један врло учен увод, који је у исто време и оцена саме књиге.

ИВАН ЂАЈА. БЈЕ ЛЕ ШЕКЕ. КЊИЖЕВНОСТ. „Отац“. — После двадесет година ћутања, писац Гиле

јавља се поново у Српском Књижевном Гласнику. Данашњи нараштај се не сећа његове приповетке, с којом је, уз Матавуљеву /Ловарешу, наш часопис почео богати низ својих оригиналних приповедака. И ако је у овој новој приповетци предмет сасвим другога рода, у њој се види исти приповедачки дар, опажање, моћ анализе, тачна психологија, и топ-

лина и нежност осећања. Х.

„Смрт и Живот“. — Коме није познато име Милице Јанковић 2 И ко није уживао у њеној нежној и топлој прозиг Ниједан од наших савремених писаца нема тако широк круг читалаца као она, јер ничије дело није тако приступачно сваком, па и најскученијем књижевном интересу. То значи да њена литература тражи најмањи напор да буде од свакога