Srpski književni glasnik

234 Српски Књижевни Гласник.

примљена; то значи још да у њеној прози нема нарочите снаге ни већега замаха стваралачког, али, прожета сва једним сентименталним дрхтајем, она је може бити баш зато кадра да продре у интимност скромних срца. Отуда су приповетке Милице Јанковић драга лектира нарочито младим и женским природама, и, ако би се код нас могло да говори о „домаћој књизи“, оној која вас забавља „крај огњишта“, Милица Јанковић би несумњиво била њен носилац.

Књижара „Напредак“ је врло добро учинила прикупљајући њене растурене историјице у једну лепо опремљену

и обимом импозантну књигу. М. Б.

„Нова Мајка“. — Г. Јован Миодраговић, чији је рад на васпитном пољу код нас довољно познат, упутио је ову своју „нај-

милију а можда и последњу књижицу“ (издање Рајковића и

Ћуковића) поглавито женскињу. Замисао му је била да у лабавом оквиру романа изнесе, у пријатнијој форми но што би се то иначе могло, своје васпитне идеје и корисне савете онима који су „творци и човечанства и напретка његова“. Ова врста литературе, која покушава да на занимљив начин буде поучна, више је обилата у страном свету но код нас, стога за нас значи једну принову коју треба поздравити. Књига је писана стилом тако лако разумљивим да би требала наћи одзива и у најширим круговима нашег народа, којима

је управо нарочито и намењена. A: B:

„Јаков Игњатовић“. — Позната студија Ј. Скерлића о Јакову Игњатовићу, објављена 1904 у издањима С. К. Академије, изишла је сад у новом издању. Јаков Игњашовић била је прва Скерлићева већа ствар из српске књижевне историје и, премда у основи добра од првог маха, она је ипак требала знатних допуна и исправака. За пуних десет година Скерлић је имао прилике да убацује у свој ручни примерак нове и тачније податке, које је сад његов приређивач, Г. В. Ћоровић, унео и у ново издање. Једино што Скерлић није доспео да изврши, и ако је то био ставио у свој програм, то је да изближе одреди утицај пикарског романа на стварање Игњатовићевих реалистичких романа, као и утицај енглеског романсјера ХУШ века Филдинга, који има извесне сродности са српским писцем. Ново издање (књижаре „Напредак“) рађено

је пажљиво и укусно и заслужује сваку препоруку. Х.

Ново издање „Горског Вијенца“. —Књижарај. Секуловића у Херцег-Новом издала је Горски Вијенац као књигу другу (ћирилицом) и трећу (латиницом) у својој „Библиотеци