Srpski književni glasnik

236 Српски Књижевни Гласник.

„Рад и његови облици“. — У овом спису, који је постао проширењем једног предавања одржаног у „Друштву за школску хигијену и народно просвећивање“ у Београду, писац, Г. Петар M. Илић, професор, расправља о раду у најширем смислу и најразноврснијим облицима. Поред људског рада, овде се на занимљив начин претреса енергија која се налази свуда у природи као једна општа појава и један општи закон, тј. сем људске заједнице узима се у обзир и биљно и животињско царство и т. зв. мртва природа. Писац у овоме показује добру начитаност, и књига стога обилује цитатима. На крају је додат један користан мали тумач страних речи И израза употребљених у овој књизи.

А. В.

„Спиритизам“. — Изашло је, у издању књижаре „На-.

предак“, и треће издање ове студије о спиритизму од Г. Др. BB. Петронијевића. Данас када су „психичка истраживања“ донела огроман нов материал, када су се схватања „транс“-појава развила у сасвим новим правцима, када је цело питање о „транс“-у добило сасвим други изглед, нове перспективе, и постало актуелна тема савремене филозофије, — данас је треће издање студије Г. Др. Петронијевића ван интереса. Јер, по сопственом признању пишчевом, Г. Др. Петронијевић се „већ годинама“ није бавио тим питањима; а затим, за нову и проширену област „транс“-а није ни од каквог интереса критика „мистичких појава“ са једног специфички уског и застарелог метафизичког становишта какво у нас заступа Г. Др. Петронијевић. О „транс“-у и целокупном савременом стању тог питања нашој књижевности треба један савремен и објективан приказ.

„Чланци и студије“. — Трећа свеска чланака и студија Г. Др. Петронијевића (издање књижаре „Напредак“), као и две раније, објављене 1913 и 1920 године, доноси краће огледе који су, сви, већ излазили по разним часописима. У овој свесци има их седам; један је од њих, штампан 1902 у Просвешном Гласнику, прерађен „да би био разумљивији“, као што писац вели; то је оглед о „Појму свести са гледишта Теорије Сазнања“, у коме је излагање једне од основних теза пишчеве метафизике. Од интереса је, данас, после много времена, прочитати у овој свесци и суд Г. Др. Петронијевића о Божи Кнежевићу, поводом првих појава Принципа Исшорије; приказивач је константовао да Кнежевић није ни у чему „оригиналан“ и да му дела „нису добит за светску литературу“; за историчара наше културе биће такви судови врло занимљиви. Док је у другој свесци Чланака и сшудија дао о Бергсону чисто излагање, у овој трећој Г. Др. Петронијевић