Srpski književni glasnik

238 Српски Књижевни Гласник.

оних многих сувих књига у којима на жалост хришћанска литература обилује. Природа Г. Петрова, како се то она испољава у овој књизи, више је етичко-хришћанска но црквенорелигиозна, ма да је он на супрот Толстоју био решио да остане у самој цркви и да се изнутра бори за њен препород. Еванђеље и живош је врло привлачна књига, јер се у њој у сваком реду осећа ширина једне душе која је пре свега човечанска, и као таква мора проговорити сваком човеку. Онима који у религији виде етички проблем и моралан преображај,

ова књига се не може доста препоручити. А. В.

„Једна незгодна граница“ (Непгу Ваепеш: А 1[9/јси ГРгопиег). — Писац ове књиге, Хенри Берлајн, на популаран, али добро документован начин претреса наше односе према Албанији. У првом делу, који показује његово познавање наше историје, он подржава тезу да су косовски Арнаути само поарнаућени Срби, а не досељеници после одласка српских породица пад Чарнојевићем. На основу историјских чињеница, као и личних доживљаја из Албаније, испричаних са доста хумора, писац извлачи закључак да је албанска култура тако ниска да се од Арнаута и не може очекивати да створе икакву државу бар за још четрдесет до педесет година. Њина улога се до сада поглавито сводила на то да буду слепо оруђе у рукама Аустрије и Италије, што их, ако се овом додају и племенске задевице и крвна освета, чини посве несигурним суседима. Главна је теза књиге да покаже нужност границе повучене 1918 од ђенерала Франше Д' Епереа. С тога гледишта писац оштро осуђује испад Лојда Џорџа у Женеви, и пристрасност Мис Дарам (Ошћат), која много пише у Енглеској у корист Албаније. У последњем делу износи неколико веома занимљивих предлога о стварању Албанске државе.

Књига је писана са детаљним познавањем људи и прилика у тим крајевима, и обилује живим анекдотама.

Писац спрема ускоро другу књигу, Рађање Југославије.

А. В. „Влада Антихриста“. — У Минхену је недавно изишла збирка чланака руских писаца Д. С. Мережковског, 3. Хипијуса, Д. Филозофова и В. Злобина, посвећених проблему бољшевизма у Русији. Најважнији од тих чланака, и једини на коме ћемо се ми овде задржати, написао је чувени романсиер Димитрије Сергејевић Мережковски.

Чланак Мережковског, који се зове Влада Аншихрисша, носи поднаслов Бољшевизам, Европа и Русија. Тема је дакле врло замашна. Супротно многим руским и европским политичарима који тврде да ће сами Руси оборити бољшевизам и створити Трећу Русију без учешћа Европе, Мережковски мисли да су судбе Европе и Русије тесно везане међу собом.