Srpski književni glasnik

еглешке. 239

Он снажно истиче непомирљивост свог става. Бољшевизам се латио мача и од мача има да погине. Поједина места чланка, где се писац непосредно обраћа Европи, личе на кобна и тешка древна пророчанства. Говорећи о томе како су бољшевици победили Русију помоћу глади и како ће тако исто победити помоћу глади цео свет, Мережковски се сећа пророкових речи: „Они које убија мач срећнији су од оних које убија глад“. И обраћајући се народима Европе, он зове на покајање. За Мережковског ово покајање може да буде само динамичко: оно мора да се испољи у једној офансивној радњи, у рату са бољшевизмом, који је симбол Антихриста. Или ће Антихрист коначно победити, или ће бити побеђен. Трећег излаза нема. Са много одлучности, он обара доста популарно, али нетачно мишљење да је бољшевизам само руска болест, која није опасна по остали део човечанства. „Хоће ли Европа, узвикује Мережковски, да се опаметиг Хоће ли да се врати своме Хришћанствуг Хоће ли да се лати јединственог оружја које ће победити у борби са Пентаграмом (помоћу ове речи воли Мережковски да симболизује бољшевизам) Хоће ли Европа да постане не очајно-ћивтинском и не бољшевичком, већ Трећом Европом г“

Ово питање највише мучи Мережковског. Његова душа је проткана снажном тежњом ка Трећој Европи и Трећој Русији. Ван ове тежње за њега не постоји ништа. Кроз сва његова излагања провлачи се мистично јака жеља да се човечанство препороди, да одбаци превласт животињског, ћивтинског и смерђаковског над својом душом. У тим излагањима, писац често пада у сувише бујну егзалтацију, која делује прилично непријатно. Али, у опште узев, Царсшво Аншихриста је врло савремени јак у идејном погледу покушај расправљања једног питања од огромне важности по будуће

судбе човечанства. Е. 3.

ПРЕДАВАЊА.

Скерлићево Вече. — У великој дворани Београдског Университета, 22 маја, прослављена је, у присуству многобројне публике, годишњица смрти Јована Скерлића. Вече је отворио Г. Милан Грол, управник Народног Позоришта, кратким говором који доносимо напред у овој свесци. Затим је Г-ђа Паулина Лебл-Албала говорила о Скерлићу као професору и васпитачу млађих генерација, васкрсавајући у нашој свести моменте из његова живота. Професор Университета, Г. Д-р Недељко Кошанин, у својим успоменама на Ј. Скерлића, оцртао је његову политичку активност, истичући на завршетку да је потребно приступити обради његове биографије, сада док су још успомене на њ сасвим свеже. Потом је Г. Д-р Миливоје Павловић изнео еволуцију Скерлићевих национали-