Srpski književni glasnik

240 Српски Књижевни Гласник.

стичких идеја, које, као и његова политичка схватања, у многоме имају корена у учењу Светозара Марковића. Старој и несумњиво тачној идеологији о јединству Јужних Словена, Скерлић је дао модерну, демократску и реалну основу. Најзад, Г. Боривоје Поповић, народни посланик, у неколико речи учинио је помен свом другу из Народне Скупштине, а Г. Ђура Даничић, председник ђачке дружине „Скерлић“, покушао је изложити значај Ј. Скерлића за данашњу омладину. Г. Милан Марјановић, уредник загребачке Слободне Трибуне, који је такође требао говорити на овом састанку, био је у последњем тренутку спречен да дође у Београд.

Пријатељи и ученици Ј. Скерлића, приређујући ово вече, желели су не само да обнове успомену на овог знаменитог човека, већ и да подстакну започето скупљање прилога за споменик Ј. Скерлићу, и за оснивање његовог књижевног фонда. Ове вечери, сакупљено је у ту сврху преко 2000 д.:

M.

ЧИТУЉА.

Пол Дешанел. — Пол Дешанел, бивши председник Француске Републике, умро је 28 априла ов. г., у Паризу.

Рођен 13 фебруара 1856 г., у Брислу, где се његов отац, Емил Дешанел, књижевни критичар, бејаше склонио, после државног удара принца Наполеона, Пол Дешанел доведен је у Париз у својој четвртој години. Ту је врло рано свршио, најпре филозофски, а затим правни факултет. У својој двадесет деветој години ушао је као народни посланик у скупштину. 1898 г. изабран је за њеног председника, и тај деликатни положај заузимао је достојно и на задовољство свих политичких странака пуних дванаест година. 17 јануара 1920 г. изабран је био за председника Републике, али је ускоро због болести морао дати оставку на тај високи положај.

Пол Дешанел био је, пре свега, даровит говорник. Силина израза, лепота облика и узвишеност његова духа стављају га у ред највећих француских савремених беседника. Он је био и одличан новинар и писац. Његови говори, чланци и студије из области историје, социологије, књижевне критике и унутарње и спољне политике штампани су у шеснаест свезака, од којих нарочито ваља истаћи ове: Беседници и државници (1888), Акшуелна пишања (1891), Социално пишање (1898), Унушарња и спољна полишика (1906), Организација демокрашије (1910), ГЛобедоносна Француска (1919). Највеће и најзнатније његово дело, О Гамбеши, изишло је 1920 г. Био је члан Француске Академије и Академије моралних и политичких наука.

Пол Дешанел био је вазда искрен пријатељ Србији. О томе. је дао доказа у више прилика, нарочито за време анексионе кризе и у току светскога рата.

Власници, Јован М. Јовановић и Владимир Лацковић.