Srpski književni glasnik

ДА сл

Отац. 245

више ни прстом дирнути, никоме ни „Потамо се!“ рећи. Само ће да ради оно што му учитељ нареди. Да види шта ће после бити, — шта ће онда учитељ.

Тако то Божа, а оно испада све нешто друго, све наопако.

Кад би на један сат пре но што ће да се пусте на ручак, а учитељ каза учитељки да ће да оде до општине.

Божа био миран као бубица, седео на свом месту и учио, после ручао, а онда није се играо, но само гледао како се други играју. Учитељка га тера да се игра, а он не хте.

После дође учитељ, уђоше у школу, — све лепо.

Кад наједном, заговори нешто учитељ са учитељком о рату: како сутра морају многи да иду на границу, па и Божин отац. За Божиног оца каже да га је видео код општине, много невесео. Хтео је да га развесели, а он рекао учитељу да он, учитељ, не зна шта је рат. „—Ког Ја не знам шта је рат!“ љути се учитељ онде пред ђацима. Онда прича како је то страшно било кад су Турци ушли у село у коме је он био учитељ пре но што је дошао овамо. Он није био у школи, била учитељка сама с децом, а он био као војник онде негде близу школе.

Онда учитељка прича како је потоварила на кола ствари, па...

— Са кола и са ствари сви автос! каже весело Сока, и смеје се, и маше руком и прстима к себи. Тако је Божа видео да чини један његов рођак (по неком реду стриц) који је ту у селу држао дућан, чини тако кад прича за некога како. је бежао. Није Божа волео кад он тако чини. Изгледа му некако много ружно.

Још му се ружнија учини ова реч „автос“, коју сад први пут чу, и коју Сока сад овако весело у смеју изговори, и овако пропрати. Ружна му се учини и сама Сока кад ово изговори. А она мисли да је Бог зна шта лепо изговорила!

— Автос, но шта! каже учитељ, па и он чини онако руком и смеје се.

После је учитељ гледао са једног брда кад су Турци запалили школу. Како је њему, учитељу, тада било, а Божин отац му каже да не зна шта је рат! Не зна он, Божин отац!

Док учитељ то прича и тако говори, Микаило по обичају свом пребацио руку Божи преко леђа — бајаги загрлио га, а онда, како је Божа био оборио главу и гледао преда се,