Srpski književni glasnik

Отац. 247

полако — једва се чује кад гази — приђе његовом кревету. Божа се потпуно расани, сети се свега онога што је јуче било, и помисли: „Свршено!“ Чуо ваљада шта је урадио јуче у школи, па хоће сад да га удави, убије. Јесте, тако он и рече кад га је оно карао. И у који мах хтеде Божа да закука, а отац се уклони, оде онамо где је икона, постоја тамо мало, а онда опет — све да се једва чује кад гази — изађе из собе, и полако притвори врата за собом.

Кад је мало после устао и пошао у школу, баба му не спреми ништа да понесе за ручак, већ му рече да дође кући да руча. Данас ће отац да иде на границу, па треба да га испрати. Нека се јави учитељу да га пусти, тако на један сат пред ручак.

Јест, хоће да га пусти, и сме он да каже учитељу! Погледа да ли није отац ту гдегод, па кад виде да га нема, рече баби да он не може то. Баба се чуди што да не може. Не зна шта је и како је све с Божом тамо у школи: није чула шта је било јуче. Наређује му опет да уради тако како му каже. Ако не уради, није више њен.

— Не шали се, несрећниче, да не урадиш тако како ти се каже! довикује му мајка из куће. Тати сад и онако не треба много!

О, шта да ради, и како ће то Божа! И како он то да испрати оца, кад он онда неће ни да га види.

Рано стиже у школу. Само неколико ђака беху дошли. Играју се ораха, купкају, а учитељ се шета онуда и гледа.

Божа уђе те обеси торбе о чивилук; онда постоја ту мало, и таман се одважи да учини онако како му рече баба, — па учитељ нек ради с њим шта хоће, већ горе не може, а учитељ му довикну споља да иде на „своје место“.

Јуче кад Божа учини оно онако с Микаилом, учитељ узе креду, па му иза табле у углу обележи на патосу таман толико места колико је могао ногама да стане, и нареди му да ту стоји, — да стоји откако дође у школу па све док се пусти кући. То је сад Божино место: ту стојећи да учи, да пише, — одатле не сме да се мрдне. Другог места у школи за Божу нема („Поби, растера све ђаке!“); а ако му се не допада, капу у шаке па где зна.

Покуњи се Божа, узе торбицу „за књиге“, обеси је поново о врат, па оде на „своје место“. Извади из торбице