Srpski književni glasnik

248 Српски Књижевни Гласник. |

буквар и отвори га, да учи лекцију. То само ако би учитељ наишао, да га види како учи. Онако му не треба, зна лекцију. Знао је Божа сва слова још пре но што је пошао у школу, а сад сриче и чита боље но неки из другог разреда. За учење лако, за друго мука.

Тамо, на другом крају собе где су прозори, сунчана зрака трепери по поду по једној мрљи од воде и прашине: то Жука кад је брисао просуо много воде; напољу пред школом играју се ђаци. Мало-мало па заларме: свађају се. Ларма све већа, све више ђака.

Уђе Жука па гледа да ли стоји Божа где му је казано, и прети му, ако седне, да ће одмах да каже учитељу. Онда му прича како његов, Божин отац, мора да иде на границу. Божа каже: „Ако!“ |

— Јес, али тамо ће Турци да га убију, па после нећеш да имаш оца!

— Ако! опет вели Божа, и гледа кроз прозор тамо преко школске вратнице, преко оног брда где су они велики зли пси. Тамо иза брда баба и мајка невеселе, забринуте. Брине Божа шта ли ће баба да каже кад он данас не дође. А не може, како ће: сме ли да каже учитељу оно што му она речег

Уђоше ђаци у школу. Наиграше се јутрос до миле воље. Пре једанпут, само једног јутра што их пустио учитељ тако да се играју, па јутрос кад Божа мора да стоји. Мисли: Божи је до игре.

Божа уздахну, а учитељ га пита: — „Боле ноге, аг“; мисли: због тога Божа уздахнуо.

Божа ћути, гледа у расклопљен буквар, и мало-мало па погледа кроз прозор тамо преко вратнице, преко оног брда.

Наједном, иза вратнице, отуд путем, угледа кроз вратницу (вратница од изукрштаних мотака) неке људе: иду овамо. Загледа боље, и познаде међу њима — оца. Уђоше у школску авлију: отац напред, и замакоше овамо ка школи. Онда се чује очев весео глас: „Добро јутро!“ „Добро јутро!“ чује се весео, срдачан глас учитељкин. Учитељ устаде и изађе.

Мало после отшкринуше се врата. — Ето их! — Божа мисли: учитељ води оца и оне људе да виде како Божа стоји; а оно иза отшкринутих врата помоли главу учитељка, и помркну очима на Божу да иде на своје место, тамо где је седео, да седи. Божа не зна да ли сме; а она се тушти на

же Уа мењање реса пе цио, сеје у, a