Srpski književni glasnik
Download:
Show in BnLViewer
ЛЕГЕНДА О ГЛУВО-НЕМОЈ.
Данас је прошла покрај мене...
Куд год се она макне, крочи, Прате је деца, људи, жене, Траже да виде њене очи
Где ћуте Божје тајне —
Очи дубоке, сјајне,
Што тако чудно гледе...
Косе јој давно седе...
Лето је. Жега.
Али на гумну вршај стоји:
Сви су на послу, — жетвено доба А она, мала, — грозд у руци Седи и гроздић боба..
Кад, изненада, вијор...
Када му коло до ње стиже, Заигра се, заврти, Дохвати дете и диже,
Па га у свом вртлогу Понесе горе Богу...
Сви стоје бледи
Од страха:
Свако задивљен гледи
Где се далеко у висини
Бели к'о мало клупче праха... После се вијор спусти