Srpski književni glasnik
ТУЖНА БРЕЗА.
Брезо моја, сребрена и бела, што си тужно главу оборила, што си лепе косе размрсила, што си снежне груди разодела, брезо моја, сребрена и белаг
Вихор хуји, мутно сунце седа, плаши ли те сенка ноћи црнег Што ти лишће над проломом преда, нагиње се на дубока ждрела,
брезо моја, сребрена и белаг
Кобно шуште хладна крила мрака, а смеју се иза гора муње,
и чује се свирка неједнака;
плаши ли те из облака стрела, брезо моја, сребрена и белаг
Млади јавор у врх горе гуди, на харфама гранатијем свира, болно пева у дану и ноћи.
Да ти срце за њиме не жуди што ти никад, никад неће доћи7 Је ли душу песма ти однела, брезо моја, сребрена и белаг
И краљица моја тако пева
на свиралам' у дану и ноћи, за њом моје срце вечно снева, она целу душу ми однела,
а никад ми, никад неће доћи, брезо моја, сребрена и бела!
МИХАИЛО МИРОН.
17%