Srpski književni glasnik

О ТРАГИЧНОМ. (ИЗ „ПРОЛЕГОМЕНА ЗА ЈЕДНУ ТЕОРИЈУ ЕСТЕТИКЕ“.

Пре но што испитамо естетички, да извидимо како ово питање стоји код психолога. Још одмах треба нагласити да су та питања у психологији још у знаку нагађања. Један Данац, Леман, који је у то питање врло дубоко ушао, признаје и сам да ми још тачно не знамо шта је један психофизички процес, то јест како постају стања свести.! Како од надражаја, дакле од физиолошког процеса, постаје психолошки процес, то јест осећај и тако даље, то је у психологији „загонетка загонетака“ која још никако није решена. Зна се да се поводом надражаја „спољашњих енергија“ врши физичко-хемијски процес у нервима, „равнотежа између организма и околине“.“ Али, како од тог физиолошког несвесног процеса постаје психолошки и свесни процес, — то психологија није решила. То исто имамо између психологије и естетике. Јасно није решено како из психолошког постаје естетичко.

У природи нашој лежи тенденција да разнородну и раз· ноструку датост ујединимо и вежемо, и тако примимо. Наша организација хоће да прими један предмет из објективног света без препона и тешкоћа. И, у том случају, предмет је праћен пријатношћу. То је „ритам психичког догађања“. У обратном случају, предмет је праћен непријатношћу. Типички је пример за то осећај пријатности једног низа консонантних тонова. Сви 'ти тонови су диференцирања једног општег „основног ритма“, и допадају се јер су везани јако, и лако се примају. Из тог истог разлога допада нам се и уређена геометријска фигура, или какав архитектонски објект у коме је

! Alfred Lehmann, Die Hauptgezetze des menschlichen Gefihlsleben. Ubersetzt von F. Bendixen. Leipzig, 1892, c. 157.

2 Ега МШкеп, критикујући Принципе Биолошке Психологије мадридског професора Нозе прештегоз-а (Агсћју fir gesamte Psychologie, ХХХП Ва, 1 1 2 Нећ, 1914. С. 6. (Шегашђепсћ).