Srpski književni glasnik

262 · Српски Књижевни Гласник.

спроведен консеквентно какав општи архитектонски ритам. Из истог разлога, допада нам се и каква хармонична веза боја у којој се осећа какав општи бојени ритам. Све је то неминовна резултанта економије наше организације која хоће са што мање напора да прими што више. У колико је мањи напор, у толико је задовољство веће. Према томе, оба главна закона која имамо код задовољства, закон диференцирања једног општег и закон подређивања, то су закони психичке штедње снаге.' „Пријатност се пење са уштедом снаге при највећма могућној снажној психичкој делатности“. Обратан осећај, то је осећај непријатности, где, место целине, имамо дисонирајуће, несложено, невезано. Фереова“ истраживања о односу између осећања и покрета показују да сваки надражај изазива промену телесних делатности, и та се промена, према интенситету и трајању надражаја, појављује или као стремљење напред или као спречавање. Најважнија је овде ова чињеница: кад год је апарат који служи за експериментирање показивао скраћено време реакције и повећано развијање енергије, личност над којом са врше испитивања осећала је осећање задовољства. Сваки болни надражај био је везан са смањивањем енергије. Те исте резултате потврђују и Леманова истраживања. По њему, чулна осећања пријатног карактера праћена су проширењем крвних судова, јачим контракцијама срца, повећавањем инервације мускула, и тако даље. Код обратних стања, јасна је разлика између самог надражаја и стања које наступи. У тренутку надражаја, имамо . дубље дисање и, при јаком надражају, повишавање енергије извесних мускула. Затим, настаје мир и успављивање. Леман даје и ове резултате: задовољство постаје слагањем телесних промена изазваних, у даноме тренутку, спољашњим надражајем, са животним условима организма, или слагањем интелектуалних стања са условима живота свести; бол обратно: неслагањем. Чисто психолошки, свако слагање, идентитет, између представа и мисли које се тичу истога објекта, обележено је задовољством и, обратно, свако неслагање је обеле-

1! Th. Lipps, Leittaden der Psychologie. Leipzig, 1906. C. 284—289.

2 Ib., .c..289.

3 Fćrć, Sensation et mouvement, c. 34, 64. (Поменуто у Угјб Нит, Ursprung der*Kunst. C. 31).