Srpski književni glasnik

О Трагичном. 263

жено болом." Писци који су испитивали покрете изражавања приметили су да су сви пријатни осећаји праћени тенденцијом за што увећанијом делатношћу. (Сгабојее, Де Ја Physioпотје, с. 47, 53; Darvin, 7he Expression of fhe Emotions, c. 89, 207; Bain, 72e Emotions and fhe Will, c. 11.)) Đepe mak caM тврди да његова испитивања потврђују погледе Канта, Бена, Димона и Дарвина.“ Сваки је, у осталом, „и сам приметио да покрет и неспречена повећана делатност обично показују задовољство“, и, с друге стране, „у нашем је искуству функционо спречавање у вези са осећајима бола““. Маршал долази до ових резултата: Радост и бол одређени су енергијом коју, у даноме моменту, издаје или прима одређени физички орган. Ми осетимо радост кад се излије суфицит енергије као реакција на надражај; бол се пак осети кад, у реакцији, један надражај тражи веће развиће енергије него што је орган у стању да донесе. Радост бива у толико већа и разноврснија у колико више органа узму учешћа у стварању делатности. Један орган кад је надражен, и створи задовољство, он, по закону солидарности функција, саопштава свој садржај и даље. У самим осећајима, дакле, постоје два елемента: Цемс и Ланге су, истовремено, дали теорију која, изгледа, да је најсигурнија. По њој, не може се представити ни једно осећање које не било у вези са осећајима телесних симптома. Какво осећање, као страх, љутњу и тако даље, не можемо да доживимо без промене у функцијама дисања, крвотока, као и у делатности наших мускула. „Клинична и експериментална испитивања медицинске науке, као и предузета испитивања у психолошким лабораторијама“, каже Угјо Нип, „имају за циљ да докажу да све, па и најапстрактније идеје, прате промене органске делатности, које су слабије, али ипак сличне онима које прате наша обична осећања.“ Тако се имају да схвате сва наша стања радости, па било да су директно изазвана каквим физиолошким надражајем, или индиректно помоћу

1 Alfred Lehmann, Die Hauptgesetze des menchlichen Gefiihlsleben. Ubersetzt von F. Bendixen. Leipzig, 1892. C. 150, 151, 238.

? Yrjo Hirm, Der Ursprung der Kunst. Aus dem Englischen von M. Barth. Leipzig, 1904. C. 31.

3 Ibidem, c. 31.

4 Ibidem, c. 32.

5 Ibidem, c. 44.