Srpski književni glasnik

264 Српски Књижевни Гласник.

сећања и представа. — Вунт гледа на ово питање овако: Задовољство је један квалитет наших осећаја. Сам пак осећај је субјективно стање нашега ја у односу на модификације доживљаја. Осећај је реакција субјекта на врсту, интенситет, ток, садржај и везу својих доживљаја, у вези, наравно, са физиолошким пропратним појавама. Задовољство и бол су колективни изрази за разна стања која, објективно, значе стремљење и спречавање организма. Сваки осећај је у вези са једним стремљењем или противстремљењем и, у своме поретку, они су само моменти, делови и симптоми наших вољних радњи. Осећаја има чулних, интелектуалних (логичких), естетичких, етичких, социалних, религиозних, и тако даље. Осећај је самостални део наше свести и, с друге стране, он је моменат · наших вољних радњи. ! |

Има, у ствари, три врсте осећања: 1) осећања задовољства, 2) осећања незадовољства — непријатности и, 3) између њих, нулта тачка, тачка индиферентности. Кад се — да пређемо на психолошко-естетичке појаве — удари мол-акорд. с-е5-р, имамо естетичко осећања; ударимо, заједно на гласовиру, си а, имамо дисонанцу која нам је непријатна; ударимо ли, лагано, један обичан тон, равнодушно се односимо према њему. Све те три врсте осећања можемо приметити и на једном пријатном акорду, ако га много понављамо и дамо га врло интенсивно: из пријатног осећања, пређе се у равнодушно и, одавде, у непријатно. То исто важи и за друга чула: само једну боју, непрестано понављану, наше чуло и осећање не трпи. Сувише интенсивна светлост непријатна нам је; средња нам је пријатна. Јака топлота је непријатна; средња пријатна. У првим случајевима, уз осећања боје, светлости и топлоте иде и осећање непријатности, па чак и бола; у другом обратно. Курва једнога звука, — да још и ово поменемо — апсолутно је ритмичка, док курва једнога шума (лишћа, и тако даље) показује пуну неправилност у таласању ваздушних молекила.“ У првоме случају, периодична таласања су правилна и ритмичка; у другоме, неправилна и ритмичка у смислу понављања извесних делова. У првоме случају, изазван је естетички ·осе-

! Wilhelm Wundt, Grudzige der phisiologishen Psychologie. Bd. I.(6 Aufl.), c. 409; Bd. II, c. 2090—350.

2 Dr. Th. Ziehen, Leitfaden der phisiologischen Psychologie. Jena, 1911. C. 76—77.