Srpski književni glasnik

О Трагичном. 265

ћај, осећај пријатности; у другоме, осећај је чисто психолошке природе, то јест надражај је саопштен централном органу са свима својим неправилностима, и он је непријатан. Кад се и звук и шум рашчине у своје саставне делове, у тонове, видећемо да је у тим првим јединицама, у првоме случају, тон збир и однос лепо уређеног броја трептаја, а у другом је својевољни ред и однос бројева трептаја. У првоме случају, имамо низ тонова који се слажу; у другом, који се не слажу. У првоме случају, имамо осећај пријатности; у другоме, осећај непријатности.

Постоји читава литература по овоме питању. Али, у главном, она се своди на типове које смо до сада већ поменули. Питање је, све у свему узевши, врло сложено, и дефинитивно није још ништа дано. Али, изгледа, да је пут само тај и да се, на основу њега, може доста да назре.!

Цео људски психолошки систем оснива се на егоизму. Егоизам, са своја два вида: самоодржањем и одржањем врсте, битни је садржај целокупне наше психо-физиолошке организације. Он се изражава нападом и одбраном; неутралност је само у случају апсолутне сигурности организма. Цела наша организација је низ рефлекса у том смислу. И цела наша психолошка организација није ништа друго до један несвестан израз тих истих агенса. Сви осећаји, осећања и све представе аутоматски произилазе из тих основних ставова људске природе. Из сваког нашег акта, чак и из најспиритуалнијег, као

1 JIareparypa.— Henri Rutgers Marshall, Pain, Pleasure, and Aesthetics, New Vork, c. 110, 299. — Henry Rutgers Marshall, Aestetics Principles. New York, 1895, c. 31, 383, 156. — Herbert Spencer, The Principles of psychologie. New York, 1895, vol. I, c. 272; vol. II, c. 627, 648. — William James, Psychologie. New York, 1910, c. 444. — Alexander Bain, Mental Science, a compendium of psychology and the history of philosophy. New York, 102, 289. — James Sully, Teachers Handbook of Psychology. New York, 1886, c. 283, 335. — Bernard Bosanquet, A History of Aesthetic. London, 1917, c. 232, 234. — Aristote, Poćtique et Rhćtorique, traduction par Ch. Emile Ruelle. Paris, c. 12, 94—5. — Herbert Sidney Langfeld, The Aesthetic Attitude. New York, 1920, c. 34—85. — Alexander Bain, The Emotions and the. Will... New. York, 1876, c. 9, 12,76, 128, 158 925.. Konrad Lange, Das Wesen der Kunst. Berlin, 1907, c. 594, 605. — Max Dessoir, Aesthetik und aliIgemeine Kunstwissenschaft. Stuttgart, 1906, c. 204 HB. nabe. — Ernst Meumann, System der Aesthetik (Wissenschatt und Bildung, 124) Leipzig, 1914, c. 135, 137.