Srpski književni glasnik

268 Српски Књижевни Гласник.

збива и, најзад, између човека који пати, човека који гледа ту патњу и човека који је само чита, гледа или слуша. На тој психичкој дистанци оснива се естетички став. Он долази кад је она ту и губи се чим ње нема. Писац ових редова уживао је у бури на једном сигурном броду, после повлачења кроз Албанију, док један морнар није викнуо: „Сумарен је у близини“! После тога, естетички став уживања прешао је у психолошки страха. Узмимо и другачију „психичку дистанцу“: од бола ка задовољству, а не напуштајући основно физиолошко осећање бола. Код африканских Бушмана постоји игра моћома (или „крвава игра“).! Игра се кад у племену настане глад, болештина или рат, и помоћу те игре они призивају Бога у помоћ. У свом основном психолошком ставу цела је радња трагична. Али, кад игра, по ноћи, са свим оним што. прати у смислу покрета, костима и боја, отпочне и развије се, основни психолошки став трагичнога престаје и настаје естетички став: уживање у трагичном. У митским кажама тог истог племена, у молитвама Богу Кању у тренутцима кад настане глад, и ако је непосредни повод трагичан, физиолошки, појављују се естетички елементи (римат, понављање, паралелизам), и Бушман је под естетичким ставом према сапцза тега, према осећању глади. Естетичких елемената, дакле, има скоро у свима нашим појавама, па и у најтрагичнијим. Под повољним условима, они постају доминантни, и онда смо у естетичком ставу према једној појави. Нервни токови, под својим . психолошким и физиолошким ознакама, кад се у истини дешавају, кад су на делу, дају осећање бола. Али, и ако такво физиолошки и психолошки, то осећање, под занимљивим естетичким ознакама, и кад личност није непосредно много нападнута, и у други материал или израз кад се баци, даје осећање задовољства. „Бол постаје после свега“ — каже на једном месту Омир — „једна забава“,“ па чак и кад је још ту али успешно, то јест естетички преварен и прерушен. Ту је у дубокој важности и оно мудро народно: „Удри жалост на весеље“, то јест превари се и преруши. Психолози обележавају бол као неку врсту смањеног виталитета, слабости и исцрпљености система. Кант налази да је бол осећање животне слабости, а Бен налази да је „бол праћен снижавањем ви-

1 A. C.Mackenzie, The Evolution of Literature. New York, 1911, с. 38. ? IIinrHpaHo y: William James, Psychology, New York, 1910, c. 444.