Srpski književni glasnik

270 Српски Књижевни Гласник.

његову песму: На оружје!.... То је био први дан румунске мобилизације (1913). Чувши за смрт Јосифову, и његов друг и сународник, критичар Ил. Шенди, који је боловао од исте болести, више је волео бруталан и брз крај: скочи кроз прозор и разби главу о камење у дворишту. Сарадник Јосифов, Д. Ангел, нежан песник и страстан темперамент, покушао је да убије своју жену која је и сама била песник и која је била бивша жена Јосифова: он је обрани и, истим револвером, уби себе. Мала Корина, кћи Јосифова, којој је отац посветио дивне стихове, умрла је страшном смрћу: бомба са једнога цепелина разнела је у парчад кад се играла у једној башти у Букурешту“. Леп је пример и Ниобина туга за њених седам синова које је побио Аполон и седам кћери које је побила Артемиза и коју, најзад, богови претварају, да више не пати, у камен. Трагично са примесом ужаса је овај запис асирског краља Ашур-Нацирпала Ш (из деветог века пре Христа): „Дошао сам до града Тела. Град је био јак; три су га зида опасивала. Становници су имали вере у своје тврде зидове и многобројне војнике; нису дошли до мене и пољубили ми ногу. Битком и сечом нападох га и освојих. Посекао сам три хиљаде ратника у битци. Пљачку и ствари, стоку и овце, све сам узео; многе сам заробљенике спалио. Многе сам живе похватао, и некима поломио руке и удове, некима поодсецао носеве, уши и ноге, а многима ископао очи. Некима сам главе поодсецао и обесио их о дрвеће у близини вароши. Децу сам им спалио. Опљачкао сам варош, порушио је и запалио; уништио сам је“. У истом смислу је пример и битка на Макару, у Саламбо од Г. Флобера, између Картагињана и Варвара; нарочито тренутак кад двоврсни ред слонова, са својим кулама пуним војника, улази у битку, и опис реке која се, са лешинама, тешко креће; и опис кад се Мато креће на суђење, и само суђење. Наша народна песма је пуна трагичних вредности: Мајка Југовића, Смрш Краљевића Марка, Неблагодаран Син са оном трагичном поентом: ... Кад се мајка натраг повратила, Девет сина девет каменова,

Девет сна'а девет љути змија; Пак се змије по камену вију ;

или Највећа жалосш за брашом са дубоком трагиком:

... За Ђурђем је косу одрезала, За дјевером лице изгрдила,