Srpski književni glasnik

АЛЕКСАНДАР БЛОК.

7 августа 1921 године умро је Блок. Те исте године, у Берлину и Петрограду изишле су понова три књиге његових стихова, последња већ у трећем издању. Исте године, опет у Петрограду, изашла је велика књига О А. Блоку; руска издавачка књижара у Берлину „Скити“ издала је понова поеме“ Блокове Скиши и Дванаесш с великим уводом од ИвановаРазумњика; а у берлинском руском књижевно-библиографском часопису Нова руска књига (св. 2 за 1922 г.) изашао је топао чланак Ј. Офросимова о поезији Блоковој; песникиња Марина Цветајева издала је, опет у Берлину, 1922 г., лепу књижицу /Јесама Блоку, итд. Једном речи, око имена умрлог песника већ је цела плејада имена; он има много поштовалаца и коментатора; најновији руски песници признају да су у великој мери његови наследници и ученици, називају га „генијем“, пореде га с Пушкином. Дакле, Блок је тако крупна појава у најновијој руској књижевности да изгледа немогућно разумети је ако човек не познаје самог песника. У наше доба ратова, лукаве дипломатије, свемоћне берзе, види се свуда можда као протест душе против тираније материализма пробуђена љубав према песништву префињеном, романтичном, приступачном за изабране.

Блок се означава пре свега као песник једне школе, а не опште-људски, али и сви други песници целог света, од којих почињу нови идејни и уметнички правци, изгледали су тако у почетку: песници једне школе. Чак и у доба кад. је Пушкинов таленат био у својој највећој снази, било је образованих и паметних људи који га нису признавали, већ су ценили Державина и Хераскова. Словацки је био признат тек много година после смрти, а питање о преносу његовог тела у Краковски Вавел приликом његове стогодишњице изазвало је оштру полемику. Бајрон је изазивао гнев и дивљење својом