Srpski književni glasnik

Александар Блок. 275

поезијом, у домовини и на страни. И сваки гениалан песник, док се не призна за „генија“, т. ј. за светског, сматрао се као величина само међу својим епигонима.

Александар Александровић Блок родио се у Варшави 1880 г. Отац његов, А. Л. Блок, био је професор Варшавског университета, човек учен и од духа, али уједно и тако настран да се не може сматрати као нормалан. Мати му је била из старе руске племићске породице Бекетових; њен отац био је познати научник, ректор Петроградског университета. На том университету учио је А. А. Блок, свршивши 1904 г. класичну групу историјско-филолошког факултета. Те године је издао прву збирку својих песама, Песме дивној госпођи, које су привукле пажњу критике. 1907—9г. изашле су две следеће збирке, Ненадна радосш и Снежна ноћ. У исто време Блок се појављује као реформатор позоришта: његови чудни, симболични комади, Комендијаш, Краљ и пијаца, изазивали су тако много препирке, узбуђења и захтева у књижевним круговима, да су очевидно били признати као појаве особитог значаја. Ти комади су 3адовољавали ону префињену интелигентну и уметничку публику за чије су задовољство режија Мајерхолдова, часописи Мерило и Злашно Руно, ново сликарство, музика Скрабинова, и сличне ствари. За грубљу публику они су били неразумљиви, некад смешни. 1913 г. појавио се комад Ружа и Крсш, који обнавља традиције романтизма. Преживљујући, као и сва интелигентна Русија, која је од 1905 живела у пароксизму револуционих нада и разних тражења нових путева у уметности, религији и науци, — преживљујући таква надања и зебње, Блок је почео 1919 спев Освеша, који је требао да изнесе трагичну историју Русије од 1 марта 1881 г. (убиства Александра П) до наших дана. Спев је остао несвршен. После револуције, већ у 1918 г., издани су Скиши и Дванаесш, која дела су изазвала тако много разговора. У то време је песник био већ у великој беди, и ако се тешко може рећи да га совјетска власт није оценила. Блоку је било дано место управника Великог Драмског Позоришта. Ипак је он желео да оде из Русије. Али га нису пуштали и држали су га на глади, док није и умро од глади.

И ако његови поштоваоци поричу да је он створио школу, и називају га само „потенциалним“ творцем школе, ван сумње је ла Блок припада једном одређеном правцу у

187