Srpski književni glasnik

Прилози Проучавању Виолентног Типа. 279

света. Бог је подигао над њим свој мач: пијану, дивљу, заливену крвљу руску револуцију. Он је подигао изнад тог „премудрог“ Запада, као мач казне. Ето зашто, „сакривен мећавом, неповредив од танета, тихог корака изнад мећавиног снежног, бисерног сјаја, — напред иде Исус Христос!“ То је последња, страшна нерешена реч Блокова.

Хтео сам да у кратком огледу дам српској интелигенцији, макар у најмањем изводу, представу о немирној, широкој, васељенској души у доба пре револуције и у њој. Мислим да Блок заслужује велику пажњу, и да би озбиљније упознавање с њим отворило дубоке изворе оне истинске „светске туге“ од које је увек патила руска душа.

А. ПОГОДИН.

ПРИЛОЗИ ПРОУЧАВАЊУ ВИОЛЕНТНОГ ТИПА. (Крај.)

Због своје претеране осетљивости и мизантропије, виолентни људи често постају опасан деструктиван елемент у својој средини, као што својим наглим покретом одлука и држања често компромитују и најлепше започете ствари.

Међутим, ово мењање одлуке и држања долази код виолентних људи не само услед паралогичног закључивања, већ и услед повременог пресахнућа енергије, исцрпене у маховима претеране концентрације пажње и воље. Код њих нема равномерности у напорима, већ им се концентрисана воља високог напона празни експлозивно. Што се у том тренутку постигне, то је учињено; али ако се наиђе на отпор и велике сметње, онда се воља виолентних људи ломи као електрични светлац кад наиђе на згрнуте слојеве ваздуха, распрскава се у капљице као вода бујице кад удари у стену. Зато су виолентни људи мало подобни за велике, дуготрајне послове са упорним тешкоћама, јер код њих иза стања великог напона долазе периоди исцрпености и малаксалости. Зато Г. Цвијић сасвим умесно корегира свој први закључак: „То су људи јаке воље, — што науме учиниће“, овом ванредном значајном опсервацијом: „Проучавајући виолентне типове, нарочито оне од историјске важности, опазио сам на свима, без изузетка, смену