Srpski književni glasnik

282 – Српски Књижевни Гласник. осталоме, задобијају наше симпатије. Морис Доне тим поводом вели ово, говорећи о Мисе-у:

„Треба романтизма у животу; не до те мере да је разумна делатност сваки час поплављена наступима осећања, али је изврсно да је осећања покаткад поплаве. Будимо на опрезу да примање друштвене стварности, прилагођавање средини, не буде понекад примање без роптања сваке неправде и сваког насиља, и да чак све то не буде искоришћено од стране оних гнусних типова које називају промућурним људима“.

Пада у очи да виолентни људи имају већином врло високо развијено осећање дужности и савести. Даље, и ако су свађалице, насртљивци и убојице, ретко су кад крадљивци, утајивачи, уцењивачи, мародери. Корсиканци с поносом наводе. да у француској криминалној статистици није ни једном забележен који од њих због крађе или утаје, и ако су врло често забележени због убиства, злоставе или увреде. — Исто тако могу бити врло несебични, великодушни, дарежљиви, способни за лично пожртвовање. Г. Цвијић запажа „да од њих могу постати они очишћени и скоро бестелесни културни људи, који себе и своје тело сасвим заборављају и потпуно се ставе у службу некој идеји или општим великим задатцима. Нарочито национална идеја може код њих постати дубока вера и страст“. .

Укратко, код ових људи могу се наћи и велике способности и велике моралне особине. Њих некада потиру рђаве особине; и ексцентричности виолентних људи, као и њихова деспотска ауторитарност која не трпи никаквог опонирања, понекад толико додијавају њиховим савременицима, да их ови прогоне без обзира на све њихове добре и корисне особине. Због тога многи виолентни људи долазе до праве своје цене тек после своје смрти, онда кад више никоме не досађују својим наступима плаховитости и ћудљивости, кад се све њихове рђаве особине забораве и изгубе у историјској даљини, а само њихова дела остану на видику, трајна и супериорна. Њих ретко разумеју и воле савременици, већ тек доцније генерације. То су најчешће људи на чијим гробовима ниче цвеће за далеко неко поколење. :

Била би још два интересантна питања: о географској распрострањености и о етиологији (узроцима постања) вио-