Srpski književni glasnik

АНКЕТА О СРПСКО-ХРВАТСКИМ ОДНОСИМА (VI)

Српско-хрватско питање, које се сваким даном све више заоштрава, само је последица досадашњег политичког рада „државотворних“ странака, које ево већ скоро четири године „стварају“ државу, и никако тај посао не могу да сврше; на против, они је све више расклиматавају. Да су сва остала питања у нашој новој држави сређена, а остало само српскохрватско,“ могло би се рећи да, ако и оно није сређено, није кривица до владе, јер na je до ње стајало, она би га скинула с дневног реда као и остала. Али кад погледамо да је стање у Македонији и Црној Гори много горе него у Хрватској; да, у колико су решена најкрупнија државна питања, аграрно и инвалидско, решена су рђаво, и још се горе изводе; да је у државним финансијама, томе главном нерву државне администрације, стање очајно; и да се за ово време необично развила корупција од врха до дна — онда се сва кривица мора бацити на носиоце данашњег режима, на партијске штабове демократа и радикала, који су партијском дисциплином умртвили контролу Народне Скупштине, и корупцијом режимских листова завели и заводе јавно мишљење (у колико о њему у нашој држави у опште може бити говора). Чисто би човек рекао да се хрватско питање нарочито истиче у јавности у први ред, да се одврати пажња од других исто тако важних болести од којих пати наша нова држава. Кад се све ово узме на ум, онда беспристрасан и разуман посматрач мора доћи до уверења да су наши досадашњи државни управници или неспособни да уреде ову земљу, или да свесно рђаво раде било из личних властољубивих амбиција, било из користољубља. Али ви, господине уредниче, желите знати моје мишљење само о Хрватском питању. Ја сам о томе још у септембру 1919 године издао једну броширу, коју сам са још неким