Srpski književni glasnik

288 Српски Књижевни Гласник.

Наши државни управљачи пошли су од сасвим погрешне идеје, наиме, да је државном јединству камен темељац народно јединство, и изгледа да су уставом и законима хтели то јединство народно да форсирају и угуше хрватску индивидуалност, која је код Хрвата и жива и јака, па је сасвим разумљиво што је код њих сад доведена у питање и жеља за државним јединством. Они су под Маџарима за своју индивидуалност имали извесних гаранција, које су, према односима који су владали између Пеште и Беча, практиковане час у ужем час у ширем обиму: кад је Пешта с Бечом била у добрим односима, гаранције су стезане, а кад је била у рђавим, попуштане. Ослободивши се непријатељских Маџара и Немаца и саставивши се у једну државу с браћом Србима, они имају права тражити у својој држави да им се даду још веће и шире гаранције за њихову индивидуалност докле год за њом теже и хоће да је одрже, и да се те гаранције не могу мењати без њихова пристанка ; треба дакле да добију своју потпуну аутономију у свима питањима унутрашњег уређења која не тангирају државно јединство.

Поборници централизма истичу као најјачу сметњу аутономији разграничење, јер су Срби и Хрвати јако измешани. То је питање најлакше решити плебисцитом, и то не само по жупанијама, него и по пограничним котарима и деловима појединих котара. Што би при том граница кривудала и не би била „стратегијска“, не значи ништа, јер то не би била државна већ унушрашња аушономна граница. Што би при томе можда неки делови предратних граница Хрватске и Славоније од ње отпали, или што би се делови од предратне Далмације њој придружили, то не треба да изазива никакво нерасположење ни Срба ни Хрвата, јер се не разграничава српска држава од хрватске државе, већ српска аутономија од хрватске, пошто и нема засебних држава, већ једна заједничка. Ако би у први мах граница била неповољна по економске народне интересе, то ће временом ти економски интереси натерати народ да тражи да се граница друкчије повуче.

Сасвим је друго питање да ли је тако државно уређење могуће извести у монархији. Ја одмах признајем да је немогуће. Потпуна аутономија у унутрашњим питањима повлачи за собом и свој парламенат и свој буџет, право избора аутономног поглавара, гувернера или председника аутономне