Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД.

ИЗЛОЖБА СЛИКА Г. ПАШКА ВУЧЕТИЋА.

У једној соби новог Университета отворио је своју изложбу сликарских радова Г. Пашко Вучетић. Он је изложио око шездесет радова, које је поделио у четири групе: композиције, портрети, предели, студије.

Ми ћемо, пре него што бисмо приказали Вучетићеве радове, учинити мало друкчију њихову поделу: композиције и студије ставићемо у једну групу, и назвати је студије. При излагању узећемо следећи ред: предели, портрети, студије; јер нам се по овоме реду свиде поједине групе изложених радова.

Вучетић је пленерист. То важи за све његове радове, а на првом месту за пределе. Пошто у нас има поприличан број пленериста, било би од интереса наћи Вучетићево место међу њима, као што је од нарочитог интереса одредити његов однос према творцима пленеризма, према француским импресионистима. Према овима последњима Вучетић се не налази ни у каквом непосредном односу, прво стога што он није импресионист; друго, што он у опште није ни натуралист, док су то били, у извесном смислу, сви прави импресионисти. Импресионисти групе Реноар, Моне, Сислеј, Писаро и, једним делом својих радова, значајни Мане, дошли су до пленера на путу кроз природу, изоштреним и префињеним, искреним посматрањем, које је сваку легенду, историју, хронологију, и томе слично, искључивало, и које се код ових врло високих уметника могло појавити и у толикој мери развити само после једне успеле и високе периоде натурализма, која им је претходила. Они су извели оцепљење од конвенционалне уметности, оцепљење дефинитивно. Они су изменили палету и очистили дотадашњи начин сликања, који је патио од нерационалног, рутинарског начина мешања боја узимајући за основну једну од мрких, од једног несимпатичног и штетног предубеђења. Они су прочистили и освежили сликарску материју (под којом подразумевамо боју с уљем у тренутку када се ова ставља на платно, и приуготовљење платна да прими боју) од које зависи, изгледа, лепота епидерма слике и њена трајашност. Они су, једном речју, били покретачи, реформатори, дејци једног дубоког, преображавајућег убеђења. Око себе треба гледати новим, свежим и чедним очима, као да