Srpski književni glasnik

298 Српски Књижевни Гласник.

чисту декорацију. Замислите: у оквиру, скоро на целој површини платна, видите једну нагу, светлу, једнобојну женску фигуру, која полеђушке ваљда пада у море с раскреченим ногама и рукама; иза и испод ње једноставно плаво море; и то је све. Када сте принуђени да се довијете да ли та драстична женска фигура пада у море или не, како бисте се тек могли сетити да је то Добрила из легенде Најзад, чега легендарног и поетичног има у овој слици, без икакве фантазије схваћеној и суво, механички изведенојт Рибарка је и слабо цртана и малодушно схваћена. Сунчање представља једну женску нагу фигуру, у ставу лежећем, окренуту нама донекле леђима. Она лежи на неком дивану застртом војвођанском шареницом израђеном у страховито нехармоничним бојама. У њеном позађу опет празно осунчано небо и мало предела. Опет једна нелепа, несликарска концепција, опет линеаран цртеж и дилетантско колорисање, опет малодушно схваћене анатомске форме, опет оне диспаратне боје толико високе одмерене да више не дејствују. И тако је редом са свима Вучетићевим композицијама.

Ми са жаљењем пропраћамо Вучетићев сликарски напор који смо видели на овој изложби, јер он није успео онако како смо очекивали, — са жаљењем у толико већим што смо дуго веровали да ће овај трудољубиви уметник најзад да пронађе свој прави пут.

БРАНКО ПОПОВИЋ.

ПОВОДОМ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ СИМФОНИЈСКОГ КОНЦЕРТА У „МАНЕЖУ“.

Први од уједињења у престоници, југословенски симфонијски концерт приређен у „Манежу“ 6 јуна ове године од стране „Београдске Филхармоније“ — коју су сачињавали чланови удружења оркестарских музичара Краљевине С. Х. С. професори Музичке Школе у Београду и љубитељи музичке уметности, — јесте и први југословенски симфонијски концерт у Краљевини на коме су била изведена симфонијска дела композитора сва три племена нашег народа.

Наша средина, лако покретљива и инертна у исто доба, има, поред осталих културних потреба, и нужност да има и своју филхармонију, која ће, сталним и систематским радом, својим симфонијским концертима, утицати, у уметничком смислу, на слушаоце куд и камо позитивније него ли опера. Чисто са техничког становишта, оркестар ће сам постићи и већу рутину и развити позитивније свој уметнички укус у симфонијским делима, која захтевају и широку линију и израду детаља до ситница, трудећи се да са највећом преданошћу интерпретира високо интуитивни смисао дела. На симфонијским концертима уметничка вредност дела није условљена