Srpski književni glasnik

Уметнички Преглед. 299

бинском радњом да би пажња слушалаца била подвојена, већ, на против, сваки је инструменат, или група инструмената, дужан да визионерски изрази, у свести слушалаца, уметничку идеју дела. А да би се ово постигло, како се у симфонијским делима која се изводе огледа и уметнички смисао инструменталиста, потребан је уметнички ауторитет диригента, који ће своју уметничку вољу да сугерира целоме оркестру, како би утисак на слушаоце био дубоко уметнички. Све ниансе које симфонијска концепција захтева, мање више, превиђају се у оперском извађању, које утиче на душу не само посредством чула слуха већ и вида, што ће рећи радњом на позорници. Музичка оперска линија је каткад исцепкана, јер подлежи тексту, док симфонијска има у основи своју математичку логику, која треба да буде сама себи довољна. И. зато је, понављамо, нашој културној средини насушна потреба филхармонија, односно симфонијска музика, јер концертни подиум не познаје техничке бинске потреба које могу да омету извођење појединих дела са тежом бинском опремом, и јер се онда на симфонијском концерту могу извађати дела свих могућих музичких праваца, што би било неопходно потребно и за васпитавање публике, и за сами музички подмладак, који, ево, већ трећа година, по готову и нема могућности да чује дубоке звуке интуитивних дела класичара, романтичарапрограматичара, и свих нових музичких струја, којих има и у нас.

И, осећајући задовољство које симфонијска музика пружа, а које смо имали слушајући и наш, југословенски симфонијски концерт, нама је жао што „Београдска Филхармонија“ није стварност, већ једна моментална организација, која у себи нема услова да се као целина и даље одржи и развија. Неоспорно је да овде мора да игра важну улогу материална страна, али ако смо далеко од тога да материалну егзистенцију филхармоније осигурамо државном помоћи, зар се управа опере не осећа дужном да, нарочито сада када имамо две зграде, попуни и ову празнину поставивши себи у задатак да за идућу сезону стави на репертоар и симфонијске концерте, које ће слушаоци, уверени смо, најтоплије поздравити, и који ће и самом позоришном оркестру дати технику коју му само оперски репертоар не може никада дати. Поред тога, материална страна била би на тај начин исто тако добро обезбеђена као и са опером, тим пре што симфонијски концерти неће бити условљени техничким радовима на позорници и гардеробом, и што ће се на концертном подиуму моћи давати и оперска дела чије би извођење на бини било отежано са техничке или материалне стране. Цела музичка историја могла би да нам се пружи на симфонијским концертима, а то је оно што. је нашој средини насушна потреба.

Југословенски симфонијски концерт био је, на жалост, изведен пред готово празном двораном. Узалуд су се ишчеки-