Srpski književni glasnik

306 Српски Књижевни Гласник.

обавезна да учествује у парламентарном раду у истој мери у којој и владине странке, нема права да влади одрече „давање

кворума“. Својим договорним изласком из скупштинске дво-

ране, опозиција, међутим, није ни имала намеру да поведе спор о прописима парламентарних конвенција. Представници опозиције нису заступали гледиште да је Влада дужна дати оставку, чим се покаже да је остала без кворума. Опозиција, изазвана злоупотребом такозваног скраћеног законодавног поступка, који ограничава парламентарну дискусију, сматрала је да интерес парламентаризма захтева да се и овом приликом званично утврди слабост владиних група, које нису у стању да за расправу најважнијих закона доведу у Парламент 140 посланика. Поништајем 55 комунистичких мандата, једним законом чија је уставност у најмању руку сумњива, и начелном апстиненцијом Хрватског Блока, дошло се до тога да Парламент ради без скоро трећине законског броја чланова. Овим је, као што је објашњиво, окрњен ауторитет скупштинских одлука. И баш због тога је потребно да Влада може показати да група на коју се ослања, у колико мања бројем, у толико је јача чврстином. воље H изједначеношћу мишљења.

Прве наредне седнице, 9 јуна, Влада је успела да осигура кворум властитом снагом, и закон о министарској одговорности био је изгласан. Али тиме питање односа исмеђу парламентарне опозиције и владине већине није скинуто са дневног реда. Између опозиционих група воде се. разговори о одлучнијем заједничком покрету против предлога изборног закона. У круговима опозиције сматра се да овај законски предлог, састављен после дуготрајних и сложених израчунавања изборних изгледа владиних странака, показује неприкривену тежњу да се на изборима ујемчи успех радикала и демократа на штету осталих политичких група. Износи се мишљење: у случају да Влада спроведе кроз Парламент такав изборни закон, парламентарној опозицији He остаје ништа друго него да, прекинувши са досадашњом тактиком, употреби у борби радикална средства и дефинитивно напусти учешће у парламентарном раду, као што је то ракије учинила Хрватска заједница. О остварљивости оваквог заједничког корака целокупне парламентарне опозиције не могу се за сада правити поуздани закључци. Он је отежан дубоким начелним разликама између појединих опозиционих група које нису успевале да изађу из тренутних тактичких споразума, и остваре један блок способан за замашније потезе. Клуб Г. Корошца, изгледа, тешко се решава да своју слободу акције ограничи. — Али главни узрок слабости опозиције лежи у држању Хрватског Блока. Својим недоласком у Скупштину, Хрватски Блок слаби не само положај Парламента и Владе која се ослања на њега, него у исто време, — и то можда у већој хери, — и положај опозиције. Улазећи у парламентарну борбу,

NO ДЕЦ |N. у а,