Srpski književni glasnik

ЊЕ А ДЕ

yu |-W u;

Оцене и Прикази. а 307

Хрватски Блок морао би, истина, напустити улогу „уставног заступства Хрватске“ и престати, меморандумима, учествовати у великој светској политици, али би, нема сумње, успео на много сигурнији начин обезбедити интересе народа кога представља. Без Хрватског Блока, садашња парламентарна опозиција нема снаге за вршење ефикасне парламентарне контроле, још мање да својим притиском изазове у Парламенту нова политичка груписања. И тако за Владу Г. Пашића још увек највећу опасност представљају стални судари између радикала и демократа, поред трвења и покрета у крилу самих владиних клубова. Ако три крупна питања која су непосредно пред Парламентом: изборни закон, зајам, буџет, — не доведу у искушење споразум између радикала и демократа или јединство једнога или другога клуба, Влада Г. Пашића моћи ће са доста изгледа, одложивши Парламенат, чекати јесењи парламентарни рад. | ; ПРИВРЕМЕНИ.

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. „Хамлеш“ у преводу Г. Др. С. Сшефановића.

Ако у разговору са којим образованијим Енглезом странац каже да чита Шекспира, Енглез ће му одговорити мало подозривим тоном: „Читате Шекспира“ Он је и нама местимично нејасан, и потребне су нам нарочите студије да бисмо га добро разумели“. Најбољи доказ да је Шекспир заиста тежак, јесте тај што су енглеска издања већином коментарисана. Људи нарочитих способности и нарочите научничке спреме одавали су се изучавању Шекспира, па ипак је интерпретација његових дела и тумачење његовог речника за последњих двеста година напредовало прилично споро. Многе његове речи имају данас друго значење; многе су данас толико остареле да их нико више не употребљује; а многима, опет, Шекспир се служио на један врло слободан начин. Највећа тешкоћа разумевања не долази од богаства и раскоши његовог речника, већ од бујности његових метафора. Његова имагинација и осећања били су у белом усијању, и пред његовим очима, док му је дух продирао у све људске душе, и све њине дрхтаје и потресе, севале су као муње слике из целе васионе, и његова мисао могла се изразити само најчуднијим, најсмелијим, најдивнијим метафорама. Он је видео једну заједничку основу свих ствари, једну заједничку подлогу материје и духа, осећао духовност материалнога и материалност духовнога, и апстрактно видео у бојама и карактеристикама конкретности, а опипљиво изражавао речима из неопипљивог света. Сем тога, његове личности говоре језиком

20%