Srpski književni glasnik

314 Српски Књижевни Гласник.

по нашој оцени, постигао оно ради чега је, као што изгледа, поглавито и изашао на јавност са овим својим делом. А на име, доказао је да је у тим критичним тренутцима по нашу војску и наш народ одиста чинио све што је до њега стајало да би са онако слабим и већ деморалисаним трупама, на супрот победоносној бугарској армији, која бејаше продрла у нашу Маћедонију и заузела Скопље, заштитио повлачење остатака наших армија из Северне Србије и њихово груписање на Косову. Истина, што је у томе био успео, има се захвалити, с једне стране појачањима која је с времена на време, и свакад у последњем тренутку, добијао, а с друге стране недостатку великих стратегијских концепција на страни бугарске Врховне Команде и маршала Макензена, који се и у том добу, када је наша војска била тако рећи на издисају, одношаху према њој тако опрезно и са таквим респектом да испустише јединствено повољан моменат када су јој снажним и енергичним маневром кроз Кончуљски и Качанички теснац могли дефинитивно пресећи одступницу и приредити потпуну катастрофу на самом Косову пољу. Али се не може спорити да је и Г. Бојовић у томе имао својих заслуга.

Књига дакле садржи довољно материала за даљу студију ове интересантне операције и обрађена је онако како се то може тражити од једног мемоара који нема претенсија какве праве и критички израђене научне студије и у опште дела од каквог нарочитог литерарног значаја. Зато ми препоручујемо ову књигу као корисну за илустрацију оне страховите ситуације у којој се налазила наша војска у завршном периоду операција у Србији 1915 године. :

; М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ.

Миливоје М. Савић: Наша индусшрија и занаши.

Под овим насловом изишла је, у издању Министарства Трговине и Индустрије, прва књига Г. Миливоја М. Савића о стању важнијих грана наше индустрије. У овој књизи нису могле бити обухваћене све врсте индустрије, али се зато говори о сточарству и земљорадничкој производњи (воће, поврће и др.), као основицама за будући развитак земаљске индустрије. С друге стране, обраћена је пажња на занатску радиност, на све оне ситне ствари (израда четака, корпи, црева, итд.) од којих се у току времена може зачети важна и велика капиталистичка производња. ;

Г. Савић је познат и раније са својих радова, који се одликују исцрпношћу, обиљем материала, тачним опажањем и једном великом љубављу за посао. Његова анкета о стању заната у Јужној Србији (објављена 1913—14 године) један је од најбољих радова те врсте код нас.