Srpski književni glasnik

Белешке. 315.

И у овој књизи о индустрији у нашој проширеној држави, Г. Савић је показао врло много добре воље и уложио труда да дође до потребних података и да све оно што прибере и среди, одмах и публикује, како би заинтересовани привредни кругови могли имати користи од тога рада. У том погледу писцу је и надлежни министар изишао на сусрет и решио да се књига штампа као државно издање.

"Чланци су штампани наизменично ћирилицом и латиницом и послужиће као ручна књига за потребна обавештења не само: пословном свету у земљи, него и у иностранству, које се све више интересује за извоз из наше земље.

Писац је дуго година провео у царинској струци, те није могао да се отресе стечених навика, већ је при сређивању својих чланака усвојио ред који је узет у општој царинској тарифи. Из тога разлога књига нема довољну прегледност, што је за ручне књиге, као ова, веома потребно. Али поред те мане, она има добру страну што се, осим простог излагања стања онаквог какво је, у чланке уноси и критика са гледишта. индустријске политике, и одлично познавање технологије и хемије, што није случај код осталих економских политичара.

ЕТ.

БЕЛЕШКЕ.

КЊИЖЕВНОСТ.

„Три Приповетке“ В. Петровића (издање Цвијановића). — Можда су, крај свих протеста да је претерано, Скерлић и Г. Б. Поповић ипак имали права кад су с оноликим блеском истакли родољубиву литературу Г. В. Петровића. Као ножем прибивеног за наше земље, нашег човека, наш јад, води В. Петровића, кроз све што пише, оно што је водило све крупне песнике: једна идеја, један осећај, — Петрарку Лаура, а Г. Петровића црв-човек наше измучене, тврде, победне расе. — Као пре много година једаред, и сада ми је задовољство подвући афер бега. Пуст, недокултивисан и охол с поља, жалан и чежњив и мекан изнутра, трпи тај несрећни човек да га киње и савијају и ломе ветрови и ударци свих старинских и модерних наших струја и покрета; из страшних истина и дубоких трагичних разлога риче и нариче да „нити има шта да воли нити шта да мрзи“; гледа право у очи проћерданом свом животу; али, с вером да ће деци и унуцима бити друкчије, споји усисан и уривен у корен корена нашег, и родољуб је колико и они што су падали за крст часни и

слободу златну. И. С.