Srpski književni glasnik

318 Српски Књижевни Гласник.

„Балканско Полуострво“. — Г. Д-р Ј. Цвијић спремио је српско издање своје књиге La Peninsule ĐBalhanique, коју је издао за време рата у Француској. У српскоме издању · биће две свеске. То и није превод са францускога, него готово сасвим ново дело, знатно проширено. Узањ ће бити додато девет карата у боји које обухватају цело Балканско Полуострво и јужно-словенске земље ван Полуострва. Поред тога биће као прилог додато шездесет фотографија којих није било у францускоме издању и четири пута више. нових скица. Ово дело је не само антропогеографија, већ и социологија Балканскога Полуострва и јужнословенских земаља. Прва свеска ће изнети 25 штампаних табака.

„Општинска политика“. — Г. Д-р Светислав Предић | одржао је марта ове године на Народном Университету предавање о општинској политици, које је сада одштампано. Навикнуто да у општини види борбу о власт, различну од борбе у држави само по томе што у њој учествују партијске „снаге“ нижег реда, наше јавно мишљење није још уочило смисао савремене општинске политике. И књига Г. Предића, у којој се развија систем задатака општине као привредне, социалне и културне заједнице, и указује на средства за њихово остварење, — и ако долази усред још незавршених начелних дискусија: о самоуправи, и у време кад се пред Београдском Општином поставља проблем како да се Београд, од једне неугледне вароши од 100.000 становника, претвори у средиште моћне државе, — представља код нас једну важну новину. Ово се мора подвући: Г. Предић је проучавао општинску политику у најбољој школи, у Немачкој, али је оданде донео друго и више од школских схема и формула. Стручна, али без теоријских гломазности, приступачна широј публици, не спуштајући се у „популарну“ литературу, књига Г. Предића може се узети као образац списа који треба да врше про-

паганду идеја.

„Васпитање воље“ (од Ф. 8. Ферстера, превео Вук Врховац, издање С. Б. Цвијановића). — Овој делимичној појави Ферстера у српском руху морамо се искрено обрадовати, не само стога што је његово име већ одавно познато у Немачкој као изврсног педагога, но и стога што са делом Жила Пајоа и студијом Г. Д-р В. Ракића овим добијамо један нуклеус литературе о вољи. Али. док су прва два дела претежно филозофска, Ферстер се бави скоро искључиво конкретном педагошком страном проблема воље. Ипак, оно што чини Ферстера делотворним, то је основна филозофија којом су његови савети и упутства проткани. Ферстер у крајњој ана-