Srpski književni glasnik

ПСИ ОВИ О А a

Белешке. 319

лизи верује да је карактер само једна гомила навика која може бити чак и свесна, и да је стога променљив, и то свесно променљив. И стога, верујући у свесну еволуцију карактера, он покушава да утиче на ту свест тиме што намерно ствара мале навике које временом постају укорењеном карактерном цртом. То он постизава у својој књизи врло ефективно својим често веома згодним обртима и изразима који се лепе за мозак и временом делују на човека, тако рећи и пре но што он то примети. Због тих својих особина Ферстерова књижица је златан зборник упустава онима који својом мисленом снагом желе да раде на васпитању своје воље. A. B.

„Општа Педагогија“. — Друго издање ове, врло збијене и врло синтетичне педагогике, Паула Наторпа у преводу Г. М. Шевића (књижара Рајковића и Ћуковића), издање приређено према другом немачком издању, ваља да поправи „силне штампарске грешке“ првог српског издања, које су учиниле да „читаве реченице“ буду „без смисла“, као и да поправи и „сам превод“. Али, изгледа да су баш оне књиге „Педагогијске књижнице“ које доносе преводе њеног уредника, Г. М. Шевића, врло несрећне судбине у погледу штампарских грешака. Јер, ваљда, отуда само, има и у овом другом издању реченица без смисла, као: „Дух се човеков образује у образовању духовне садржине у-њ“. Превод је доста тежак

и крут.

„Топографски приручник Далмације“. (1. Попис становништва. Сплит, 1922). — Ова књига пружа детаљну статистику Далмације, израђену на основу пописа становништва од 31 децембра 1910 год. Нови попис је вршен у лето 1921, али је непотпун, јер није обухватио крајеве под италијанском окупацијом, тако звану „трећу зону“. Материал је сређен по градовима, судским областима, политичким општинама, пцрквеној административној подели; у књижицу је ушао и попис „лука и лучких уређаја“. У азбучном списку свих градова, вароши и села, означена је политичка општина којој место припада, основна школа, поштанска и телеграфска станица и број становника. Приређивач овог прегледа, Г. Матеј Шкарица, унео је, где год му је било могућно, тачне народне називе места које је аустријска страна администрација накарадним транскрибовањем врло често потпуно мењала.

Књижица је прегледна, и врло згодна нарочито сада кад је на дневном реду питање административне поделе земље. Оскудица оваквих статистика јасно се осећала, и Г. Шкарица је својом малом књигом успешно задовољио једну потребу.

П.