Srpski književni glasnik

392 Српски Књижевни Гласник.

калупе и старинска, једнолика песма. Високи прозори били су испуњени плитким ципелама и папучама постављеним црвеном кожом, а наметале су се очима тек тада донете у нас „штивлетне“. После све удари у назад: за годину дана помреше му деца и жена, и он се одједном обрете потпуно сам. Мислећи да је непотребно радити и мучити се кад се нема за кога, иначе подложан ленствовању, он је продао кућу, радњу, коње и сву земљу коју је имао на Превалцу, пропио и покоцкао све, и отишао у општинске служитеље.

Ту је ноћу патролирао улицама носећи о плећима зарђалу капислару, а недељом, кад има каква богата свадба или државни празник, палио је више цркве, под Озреном, велику бронзану прангију.

Нико је није умео напунити као он: код других се није | ни померала из ископаног лежишта, а код њега скакала по метар у висину! Он јој је стављао у разјапљене чељусти крупан барут којим се разбијају стене, набијао је земљом, камењем, истуцаном циглом, палио фитиљ и удаљавао се мирно неколико корачаји даље. Седао је на земљу и чекао...

А ваздух се тресао око њега и падало изломљено грање са бреста више цркве. Кроз зрак су шиштале каменице и ломиле цреп на оближњим кућама, а изривена земља га засипала по лицу. Дизала се разуздана вика деце која су запушених ушију очекивала пуцањ, и затресао би се из темеља накривљени звоник на старој школи. Он гледа отворених уста и задовољно слуша како се нешто ломи по Озрену, који као да стење, па се та хука проноси долином и губи током Моравице. „Чује моју пуцњаву и Арса у клисурској механи!“ мисли он, гледајући задивљено како прангија скаче, увија се у лету као ракетла и зарива се бесно у ископану земљу под брегом.

Једном му је пало на ум да је о Божићу пунио кремењаке високим жутим цвећем које жене саде по градинама. И, на Краљев-дан, дошао је под брдо носећи пуна наручја. Напунио је прангију као никад, ударајући чекићем у дрвену арбију којом је збијао цвеће, пепео, земљу, и све што му је пало руку. Испунио је до врха мислећи како ће, кад у цркви настане благодарење, грунути као топом, те ће попрскати прозори на кућама под брдом и зајечаће звона на звонари. Био је већ готов. Паклена цев била је толико испуњена