Srpski književni glasnik

324 Српски Књижевни Гласник.

и жубор; више гробља плакала му је дан и ноћ чесма коју је сам сазидао, а дуге поворке жена, са тепсијама на глави, долазиле су гробљу и пуниле га црним приликама нагнутим над крстачама. Дизала се запевка до у небо. Измешани гласови нарикача одјекивали су под густим гранама дрвећа и излазили на пољану. Ту би их ветар подухватио и носио пољем, сејући више погнутих глава ратара дах и присуство смрти под насмејаним небом.

Он је седео на прагу капеле и тупо гледао преда се. Нико није толико осећао ту запевку као он, па ни људи који пролазе крај гробља и беже широким вашариштем шибајући бесно коње. Њему се чинило да то чује плач над сопственим животом и угашеном младошћу своје жене и деце, те му се крадимице откидала суза и падала на искрпљена прса на кошуљи.

Жене су одлазиле, претрпавале га понудама и молиле га да обрати пажњу на гробове. Широки сто у капели угибао се под јелом, житом, хлебом и колачима, а по одласку ојађеница, настајала је неочекивана тишина. Он их је гледао како одлазе вашариштем. Сунце је залазило иза планина и бацало им своје последње зраке; њихове дугачке сенке оцртавале су се и кретале се по угаженој пољани, те је изгледало да их прате духови који излазе у први мрак и блуде по околини.

Ноћ пада. Буди се поветарац са Озрена и жубори преко врхова дрвећа која расту нагло у мраку. Са врхова планина спуштала се тама и обавијала видик у коме су ишчезавале све ствари. Далеко, под Ртњем, светлуцала су села слабом и удаљеном светлошћу као прве звезде. Чинило се да ноћ долази отуда, јер је целога дана претила долини џиновска сенка усамљеног Ртња. |

Он је напуштао гробље у то време. Напунио би костретну торбу оним што су му давали преко дана и делио сиромашним. Варош га мамила осветљеним прозорима и пробуђеном живошћу вечери. Пут га водио неосветљеним улицама паланке, којима се разлегала вика деце и пригушени смех жена на вратницама. Каткад је застајао и гледао. их, па уздишући одлазио у кавану. Излазио је доцкан. Све је око њега спавало: чуло се само лајање паса под брдом и крцање

претоварених рабаџијских кола која по хладу журе ка станици.