Srpski književni glasnik

Гробар. 329

Ушао је у капелу и задихано закључао врата за собом. Упаљена ватра умирила га мало, и он је расејано гледао како по зиду играју сенке по ћуди пламена. Дан му је прошао брзо и неосетно, и он се питао кад пре паде ноћ. Покушао је да устане и изнемогло пао на троножац.

— Како је данас хладно! промуцао је и бацио неколико цепаница на ватру. „Умри као пас!“ забруја му у ушима претећи глас жена. Од тих речи обузела га је језа и зуби му зацвокотали као у тролетници. Раскопчао је кошуљу на прсима и приближио се ватри. Осећао је како му се хладноћа пење уз ртењачу, хлади кости, спречава крвоток и умртвљује сваки покрет. Чинило му се да га шиба зимски ветар на отвореној пољани и да му мећава кочи мишиће на лицу. Од негде као да се зачу урликање неког напуштеног пса, затим се све ућута.

Обузимао га луди страх. Прозор му неумољиво указивао да је ноћ пала одавно. Помислио је на смрт, и помућени разум износио му пред очи гробље обавијено мраком, препуно мртваца на које до тога тренутка није мислио.

— Лудост! прекорио је самога себе и наднео раздрљене груди над ватру. Притајао се за тренутак и ослушнуо. Ништа се није чуло, ма да је Градашница целога дана страшно хучала кланцем. Капање стреје истицало је страховиту тишину гробља. Крупне водене капи падале су на излокану земљу, те се чинило да око куће одјекује страшан топот безбројних људских ногу. Изненадно паде му на ум како је негда волео тај шушањ воде с пролећа, и колико га то подсећало на пријатан шум весала која клизе по површини, а одмах затим затреперила му у сећању једна прича о мртвима коју је слушао као дете. Обузела га дрхтавица. Одједном као да се кућа покрену и као да је понесе река. Залупаше весла и понеше га негде далеко низ Моравицу. Осећао је како му игра тле под ногама и како таласи запљускују зидове куће. Учини му се да види предео којим пролази и да чује како огромне врбе крај обала бришу кров. „Разбиће кућу о стене у клисури!“ мисли он и гледа како се вртоглавом брзином приближује кланцу.

— Тодоре! викну у том један страшан глас који му проби прса.