Srpski književni glasnik

348 Српски Књижевни Гласник.

Вук је наш највећи књижевник. Он је изврстан стилист; за простоту и јасноћу у нашој књижевности нема бољих образаца него што је његов стил. Ја и не говорим какав је он мајстор у језику. Очевидно је према томе да његова дела треба да су у рукама свију читалаца, врло често, да не речемо сваки час. Али шта ћете дати читаоцима као његова дела2 „Додатак к санктпетербургским сравнитељним рјечницима“ тек ваљда нећете, нити „Главна свршивања суштествителни и прилагателни“ имена у српском језику“. Ни полемика његова са Хаџићем није много примамљива; она има живости, има и крепчине, и још понешто друго, али тек то је једна граматичарска дискусија. Граматика у опште није ствар широког и књижевног интереса; тај интерес може бити у историји и сличним областима. Ето зашто ја жалим што Вук није оставио више дела баш те врсте ; наравно, он је ипак оставио доста да се да читаоцима у руке.

Он је на та историјска и слична дела мислио, хтео да их ради, али, вероватно, забављен полемикама о језику које је његов рад изазвао (а и тешким послом прикупљања песама), он није стигао да то учини. У почетку своје књижевне кариере, он се ваљда тешио надом да ће за све наћи времена; мало по мало, вучен сувише на једну страну, он је све више задоцњавао на другој; како живот није никад довољно дуг за човека који има нешто да каже, Вука је изненадила старост и смрт пре но што је од њих могао да отме оно што је сигурно мислио да ће отети. То ми, у осталом, изгледа главна црта Вукова рада. Две су линије у њему, обе једнаке на почетку, али се временом једна продужава нагло, а друга скоро сасвим застаје.

Колика је то штета, може се видети по његовој Шрној Гори, која је једно ремек дело запажања, поштеног описа, здравог суда. Красан дар који је он ту показао, може. само учинити да зажалимо што га није применио и на друге сличне теме, што није још коју нашу земљу тако описао као Црну Гору. Жаљење је и због тога што ни ова књига није изашла у његовој коначној редакцији, нити у његову слогу у опште.

Ш

Вукова Црна Гора солидно је рађена. Вук у опште није хтео да пише ни о чем док се добро не обавести о предмету.