Srpski književni glasnik

| | | | | | | | | j | | | ; i | | | | i

Поводом Вукове Стогодишњице. 349

Он је хтео све сам да види, да дође на извор ствари. Кад је писао ову своју књигу, он је добро познавао Црну Гору и народ у њој; а скупивши једном грађу, он ју је дуго разрађивао и врло пажљиво састављао своју књигу. Историја те књиге може нам то најбоље показати.

Давнашња је жеља Вукова била да посети Црну Гору. „Ја би најприје желио отићи преко Рватске, Далмације, Дубровника и Боке Которске у Црну Гору“, пише он Копитару још маја 1826. Али му се та жеља дала испунити тек осам година доцније. Познавши се са Његошем у Бечу у лето 1833 године — ми смо то познансто описали у нашем чланку Млади Његош у овом часопису — Вук је угодио с њим да му до године дође у госте. Дошао је 5 септембра 1834 на Цетиње, и био је сав срећан. „Владика ме је примио пише он одмах отуда Копитару — као друга и пријатеља, и чим се гођ може рад је да ми угоди“. „Овдашњи владика и господар — пише он мало доцније Стејићу — примио ме је како се најбоље може“. Вуку је било нарочито стало да пропутује Црну Гору. Његош му је давао коња и момке да га прате на том путу. За мај идуће године обећао му је повести га са собом по Црној Гори „чак до Мораче и до Куча“. У то се, неколико недеља по доласку Вукову, деси на Цетињу један случај који му је нарочито добро дошао. У очи Св. Луке 1834 (18 октобра) отворе гробницу старог владике; нађу му тело целокупно и нераспаднуто, и прогласе га свецем. Цео народ из Црне Горе, Брда, Паштровића и Боке поврви да целује свеца: то је таман што је требало Вуку. Он је сад могао у једном скупу да угледа оно чега ради би се морао

дуго ломити на коњу да појединачно види. „Овај је догађај

за мене — пише он Стејићу — како гођ да сам га наручио, јер ћу овом приликом виђети овђе све знатније људе од Црне горе и од Брда и од приморја“; слично пише и Копитару. Тако је Вук имао прилике да лично види пуно ствари. „Ја сам сам својим очима гледао и ушима слушао“, каже он причајући неке догађаје у својој књизи. „Ја сам се разговарао са многијем Црногорцима из разнијех крајева“, каже он на другом месту исте књиге. Вук је остао у Црној Гори, делом и у Приморју, до краја маја 1835 од прилике, и вратио се кући с богатом грађом.