Srpski književni glasnik

350 Српски Књижевни Гласник.

Вративши се у августу у Беч, Вук је одмах сео да сређује грађу и пише књигу; изгледа да је дуже времена радио на њој. Да ју је писао већ 1835, сведочи место у књизи где каже: „прије пет година умрли владика Црногорски Петар“, (знамо да је овај умро крајем 1830); да ју је настављао 1836, могло би сведочити друго место: „Можда је већ за ово годину дана и Црмница приступила новом поретку“ (тј. годину дана од како је'Вук оставио Црну Гору), а сведочи и то што је два чланка одређена за књигу (Срби сви и свуда, Бока Кошорска) писао одиста 1836. Књигу је. мислио написати српски, као и све остале. Кад је био готов, у априлу 1837 саставио је један позив на претплату, — „објављеније“ како он каже, — на књигу која ће се звати Шрна гора и Бока Кошорска; претплатници се већ јавише, али на велико њизненађење, Вук одговори скупљачима, и то три године доцније: „Ви се надате од мене књизи о Црној гори, а ја вам ево шаљем, итд“. Много доцније, 1849, OH „крчми“ своју књигу, и два чланка из ње, које мало час поменусмо, штампа одвојено; ни тад ипак не престаје мислити на целокупно издавање књиге: у једном свом огласу за /Лословице, који нам се чини да је писао 8 јануара 1849, он и даље обећава да ће издати Црну гору и Боку Кошорску. Али он ту књигу никад није издао, тако како је мислио; ово што смо испричали само показује колико се дуго бавио њоме.

Главни део књиге — доведимо њену историју до краја, кад смо већ почели — Вук је бар издао на немачком; случај је хтео тако. Још док је био у Црној Гори, Вук напише чланак Један поглед на Црну гору у јесен 16834. Чланак је био добар, информативан, ишао је у прилог Црној Гори и њеном господару, и завршавао се једном занимљивом акегдотом; био је написан за странце, види се по свему. То је Вук хтео да упозна страни свет с овом српском земљом, а можда је то и Његош хтео; Вуку је уз то требао хонорар, Његошу мало пропаганде. Пре но што је пошао на пут, Вук је у Бечу био у добром пријатељству с Виљемом Хопеом, који је био један вешт и књижевно образован немачки новинар, сарадник више угледних листова. Вук се, дакле, обрати њему и пошље му чланак; овај га преведе и да у · један немачки лист (Оаз АДизјапа), где чланак и изиђе (број од 31 децембра 1834). Како је лист издавао штутгартски књи-