Srpski književni glasnik

352 Српски Књижевни Гласник.

банији, из 1822, где је повећи одељак посвећен Црној Гори, њеној историји, политичком уређењу, обичајима; писац је видео ствари лично, али је гдешто тенденциозан, и биће да је неки Хабсбург: потпис је Е. уоп Н-е, и све ми се чини да је то негде у тексту разрешено као КЕег уоп НабзБшге. Вероватно је изворан и чланак генерала Велдена Скице из Албаније и Црне Горе, што је изашао у једном бечком. часопису 1831, а који нисам видео. У годишњем немачком алманаху самоука а доцније професора у Прагу Ј. Г. Сомера-под називом /епна књига за ширење географских знања изишла је 1932 овећа Скица о Црној Гори, (преведена 1834 'на талијански) од спљетског професора ботанике Фрање Петера иако писац није био у Црној Гори него писао по казивању неког 'немачког лекара у Котору, скица му је ипак доста добра, си: јасно и просто писана; понешто има неправичности. Исте године (1832) Леополд Ранке је написао Напад на Црну Гору у: једном немачком историјском часопису; то је, наравно, добар „чланак (говори о покушају Решид паше да покори Црну. Гору, 1832), и Вук наводи у својој књизи нека места из њега.

Али ако је и било озбиљнијих публикација O Црној Гори пре Вука, његова књига ипак је била одвојила. од других. Пуна и довољно опширна, сва посвећена Црној Гори и целој, она је описивала земљу и људе, суво али верно. Дата: је историја, колико се могло боља за оно доба, затим културно стање, обичаји; оцртан политички положај у том моменту. Писана је тачно, од очевидца, који разуме ствари и воли их; уз то је била занимљива, с пуно примера и анегдота. То су све особине које су Вукову књигу дизале над другима. Зато се она и показала као успех.

Већ крајем 1837 књижар тражи из Беча све примерке натраг, јер је дотле све штутгартске продао; Копитар, јављајући то Вуку, додаје: „Ала сте ви срећан писац!“ У мају 1838 саксонски краљ Фридрих Август П (1836—1854), који се „у часовима одмора“ бавио ботаником, пође по нашем приморју да купи биљке; сврати за мало и на Цетиње, и ту проведе један дан по истом послу. Пут је тај после био чувен; у новинама се о њему много говорило, а и научно је био важан: пронађене су тада три нове биљке од којих је једна добила име 5ах/тара ЕРуеаетст Дивизн. Поред тога што је хтео да позна тамошњу флору, ја не знам да ли је овај краљ