Srpski književni glasnik

354 Српски Књижевни Гласник.

=

Др. В. Ебел, приватни доценат ботанике на университету у Кенигсбергу, у својој књизи Дванаесш дана у Црној Гори, коју је издао 1842, карактерише Вукову књигу као „мален спис којим се хтело извојштити Црној Гори и Црногорцима достојније место међу осталим европским државама и народима“. Како се познао с Вуком, на лађи, баш кад је остављао Спљет да иде у Црну Гору, у лето 1841, он каже за њ: „за мене врло драгоцено друштво“; то значи да је Вука можда баш због те књиге поштовао. |

Ово. све одређује место Вуковој књизи у опште европској стручној литератури у доба кад се она појавила. После Вука, било је врло много немачких, француских, енглеских, . талијанских, руских публикација о Црној Гори; неки од њихових писаца служили су се његовом књигом (Штиглиц, Ебел и други); то је место које она заузима у литератури доц. нијег доба.

: . (Крај у идућем броју.) r 8 | . : ПАВЛЕ ПОПОВИЋ.

АНКЕТА О) СРПСКО-ХРВАТСКИМ ОДНОСИМА. | #0; (VII)

Наше уједињење, државно и национално, претурило. је преко своје главе три и по године живота, и најпре што бисмо се могли упитати, јесте: какав нам је резултат тога првог, кратког али врло важног периода наше заједницет Како. је тежиште питања у односима српско-хрватским, да ли нас је ово време учинило у наравима племенским блажијим и хладнијим у суђењима7 Чини ми се да се на ово не може потврдно одговорити. Нешто мало више од половине овог периода пада на споразумевање, на заједничко сарађивање одговорних политичких људи српских и хрватских, да затим настане све веће и веће разилажење, и да се најзад заврши са познатим меморандумом Хрватског Блока, који до сада представља највећи израз незадовољства меродавног хрватског света досадањим радом, на заједничкој изради и консолидовању државног и националног јединства. Да се за краће време покаже већа оштрина између два племена, ретко је и највећи песимист могао замислити. Оставити да се наши односи и