Srpski književni glasnik

—z— ДА

Анкета о Српско-Хрватским Односима. 355

даље овако развијају, чиниће проблем све тежим и тежим, и почеће изазивати страх за нашу будућност.

Наћи узроке оваком стању и изложити их што тачније и, ако би се смело казати, што научније, олакшало би у многоме решење мучних односа између Срба и Хрвата и помогло изналаску лекова овом зацело нездравом стању нашег државног организма.

Хрватска је живела столећима оделито од нас и стекла посебне обичаје и навике. Спајање Хрвата и Срба у једну целину државну и националну, то је спајање двеју средина неким странама 'различним, и постанак у извесном степену као неког новог друштва. И ово ново друштво, и да није постало после тешких ратова, било би мало хаотично, а последице ратова само су то појачале.

Хрватска је у Аустро-Угарској имала аутономије за извесне гране народног живота, и сва њена политика у овом режиму била је да их не. изгуби, па и да их по могућству

'и прошири. У тој борби она је калила свој национализам, да

тако кажем, своју племенску индивидуалност, и достојанство бана било је једна врста персонификације тога национализма, која је јако годила срцу хрватском, и ако је Сан најчешће био проста чиновничка фигура маџарске владе. И у томе свом дугом животу, без великих потреса, подржавана радом неколико својих знаменитих људи, својом штампом, нешто поносна и својим просветним и научним институцијама, Хрватска је у тој борби израдила своју племенску душу, свој племенски осећај.

За време последњих година рата, и ако судбом стављена у борби једно против другог, два племена — Србе и Хрвате — снајала је једна тежња: да нестане опасног противника и угњетача, Аустро-Угарске, па су се приближавали и страхом од заједничког непријатеља. И кад је овај уклоњен, одмах у првим данима кад је слобода разведрила душе, тежња Хрватске за извесном самоуправношћу показала се јасно кроз одлуке Народног Већа у Загребу, кроз адресу владаоцу и њено коментарисање пред њим од стране Хрвата. Партикуларизам, израз традиционализма, појавио се одмах, што се могло предвидети. А кад је почела израда Устава, сва борба представника ове тежње, овог партикуларизма, манифестовала се јасно.

23%